Prepoznaju se među ljudima veoma lako.Važnost koju pridaju sebi,značaj koji umišljaju da imaju vidi se na njihovom licu, po držanju tela,po manžetni na nogavici od pantalona, a naravno tu je i njihov čisti i zvonki glas koji nam ne govori ništa.Prepoznajemo ih kad se smeju(čine to izveštačeno, sa malom zadrškom i pogledkivanjem kakav utisak ostavljaju na sagovornike), dok jedu, po kukrućenom držanju tela,a glava im ide levo desesno kao šetalica na zidnom časovniku.Oni uglavnom nemaju mišljenje, a njihovi stavovi se podešavaju prema interesnim situacijama.Oni uglavnom ne veruju nikom, ali to ne govore javno.Pretvaraju se veoma vešto i ne poznaju dijalog, dakle pretvaraju se u razgovoru da slušaju sagovornika, a ustvari glume, i prosto otimaju klimanjem glave i potvrđivanjem( kao što je tapšanje po ramenu) potez govora i tada nastavljaju sa tiradama monologa.Oni veruju da država i države postoje za njih. Da je čitava istorija tu da bi na poslužavniku pomogla da se zadovolji njihova bezlična narcisoidnost.Usrećitelji su u svim vremenima isti. Od pra čoveka pa do posmodernog čoveka se nisu promenuli Oni se jednako služe ljudima,bilo da su predsednici kućnih saveta,udruženja pecaroša, predsenici opština,država ili pak presednici pašnjačkog odbora udruženja kravara.Oni za sebe veruju da vole ljude i da sve rade zbog ljudi.Dvolični su najčešće, licemerini u svakom pogledu. Važnost koju pridaju svemu onom što im daje moć (kao opština na primer,ili članarina za pašnjak u pašnjačkom odboru) jer njih interesuje da rasplažu i raspoređuju ono što je zajedničko.Oni su sebični i teško daju svoje, ali zato najviše vole da pametuju, palamude i troše ono što je zajedničko. Oni se vezuju i kruto drže propisa koji im daju moć. Oni za sebe misle da su rođeni da odlučuju.A nihova naduvenost je proizvod njihove samožive potrebe da zaštite emotivnu pustoš i prazninu koju skrivaju u sebi. I danas dok gledam kako se usrećitelji šepure kako mojim sokakom tako mojom opštinom, mojom državom, tako i mojom planetom zemljom, probudi mi se istorijsko sećanje na one koji su se paradirali kako kroz stvarnosti tako i kroz živote prošlih ljudi.Uhvati me strah pomešan sa ironičnim smeškom,spustim pogled dole i ćutim.
