Problemi sa stomakom dolaze sa godinama.U mladosti gotovo i da ne obraćamo pažnju na njega.Kao da ga i nemamo tako se ponašamo. Sve možemo, sve primamo, sve percipiramo i sve nam kao prija.I ne obraćamo pažnju na to kako ćemo šta svariti,varimo, a da se ine pitamo za kvalitet, za vreme, za količinu uložene energije.Hrana koja nam se nudi ulazi u nas,a ponekad iz hira smo pomalo probirljivi,čisto da pokažemo neku volju i posebnost, ali uglavnom u nas ulazi i lakša i teža hrana za varenje.Laka hrana prolazi kroz nas, a težu malo duže varimo.A onda s vremenom se zamorimo,osetimo težinu u želucu, mučninu ,osetimo da stomak neće sve da primi u sebe, i pored najače volje, vidimo da odbija, da se buni protivu naše volje i neće da nas sluša.Kad počnemo da biramo hranu to je već prvi znak da sa nama nešto ne samo da nije u redu, već je i suviše u redu. Što je dobro. Počinjemo da se poštujemo, uvažavamo i počinjemo da ugađamo sebi i da se volimo.Počinjemo da odbijamo od sebe ono što teže varimo.Ostavljamo sa strane i pravimo se kao da ne postoji,hrana, ljudi, politike,a u istinu postajemo na posebno svojstven način zavisni od želudca.
