Tog popodneva Fridrih Niče se sa Silvijom Plat našao u muško ženskom fizerskom salonu . On je poručio brijanje, a ona undulaciju trajnu.Bio je topal jesenji dan i mirisalo je na neobrane vinograde i indijsku konoplju koja se sama pod udarima košave rasejala po ataru.Berber Karaš ih je postavio na stolice, opasao ih belim salvetima na dva kraja odvojena firangom između, salona.Pred salonom su ljudi listali u dokolici stare brojeve sportskih žurnala. Nedaleko od njih dva čoveka su igrala karte kao na Van Gogovim slikama. Nisu se prepoznali u istoriskom trenutku,međusobno. Ni berber Karaš ih nije prepopoznao, sve je bilo inkognito, a on je po običaju salona radio naizmenično.Prvo je Silviji oprao i namazao kosu,a potom je nasapunao Fridriha , i dok on nasapunjen sedeo mirno Karaš je njoj uvio papilotne, a potom njega obrijao prvi put, a nju je stavio pod haubu. A onda je njega izbrijao i njoj skinuo haubu i papilotne.Sa radio Šapca je dopirala vesela narodna muzika.Berber je radio sa puno pažnje prosto baletanski svoj posao.Imao je neku posebnu gracioznost u rukama kad je štucovao brkove.Fridrih to nije znao. A još je veću majstoriju pokazivao kad je damama rasčešljavao kosu i tapirao ih.Nisu se poznavali međusobno, a bio je to istoriski trenutak, jer iz Karašove berbernice svi izađu zadovoljni i smeškaju se i ne prepoznaju.
