Svaki novi dan je kao rebus. Otvara se pred nama kao put sa mnoštvom prepreka za koje često ne znamo da li da ih preskačemo ili otklanjamo. Uvek ista dilema i svakonevno traganje za unutrašnjom dozom optimizma i vere kojom se racionalno krepimo i podižemo sve jednako misleći koliko smo se od dna odmakli. Upornost i tvrdoglavost kojom to činimo samo su odlaganje pomisli na žučnu i zlehudu neminovnost sveopšteg posrnuća i našeg konačnog pada kom se toliko opiremo.
