Ovo što činim ja i milioni drugih koji pišu i objavljuju preko fejsa je svojevrsna vežba lepog pisanja. Trening zaborava i budnosti. Komunikacija sa sobom i svetom.Opsesija promišljanja jezičkih mogućnosti. Skladište emocija i doživljaja, kao ovostranih tako i onostranih. Moja upitanost i začuđenost zbraja se u jednu haotičnu a ipak dobro uređenu retoričku i astralnu beskonačnost.Ona se meša sa upitanostima drugih ljudi. Neke dotiče u svakom trenutku objave. Neke tek posle izvesnog vremena. A neke možda nikad.Misli i emocije,zvuci i boje miliona ljudi, ovde se prepiću, pulsiraju žive i daju smislenost ionako već otužnoj svakodnevici.
