Presavijem tabak da pišem o večnimim istinama koje me okupraju poslednjih godina. Kad na ulici povorka proletera sahranjuje nadu u bolju budućnost.U rukama zastave im se viore. Oči im gladne i tužne. Kolena im klecaju pod teretom političkih obećanja. Život im je skliznuo, u piše na transparentu u rijaliti šou.Nakon svih revolucija izborili su pravo na turobno nezadovoljstvo sobom.U džepovima radničkih odela nose flašu rakije veknu hleba i domaći duvan sitno sečen kuhinjskim nožem.Ponosna radnička klasa ide na urank.Sunce se tetura između oblaska u šumarku zaordenjenom plastičnim kesama, flašama i kartonskim kutijama. Najamninu su im pretvorili u socijalnu pomoć.Svetla budućnost se pretvorila u prošireni šarenim reklamama pakao.Žmure i hodaju u povorci proleteri sa visoko uzdugnutim zastavama očaja nad glavama.
