Kad sretnu se lepo i ružno, kad prepoznaju se, primaju jedno u drugo i počinju da sliče. Ali ponekad lepota prelazi i prolazi kroz prostore a da ni za tren ništa ne menja svoju lepost već se sve pokorava i pada ničice pred njom.Mada mi to ponekad i ne umemo videti očima koje otkrivaju malena čudesa koja se dešavaju u susretu sa njom.
Kad poželim opričati istinu o tome kako se sreću prirodne lepote i reči se pretvore u leptire i počnu lepršati tako da se sjedinjuju sa biljem nebom travama zemljom putenom i rodnom što otvara se i daje pod stopalima cveta i raduje se moćna i bogorodna.
Stigla si u moju zemlju u moj svet a da inisi znala da čovečica si koju ću od zemlje da vajam kroz stvarnost što sanja je, senkina senka između smokvina lista kroz granje u kome se nebo uplelo belo i prozirno nalik oku ribe što ulovljena u mrežu stvaroca vapi za život nudeći želje svemoguće lovcu svome.
Kliziš visoka i tanka u belo obučena oko busena trava, maslina, kružiš oko smokvina žbuna i vidim verovi viore sa raznih strana i vidim lišće se povija i prati te i drhtulji kako bi dalo do znanja pticama da tu si da se daješ i ne znajući svetlosti dana ne kao lepota, već lepota što oradošćava
Ne znaš o sebi ni ko si ni šta si ni gde ćeš, a stigla si u kazamat tela optočena anđeoskom blagošću što teši bez strasti ushićeni duh što za lepotu kao kao stepenište hvata se nebili dosegao visine o kojima sanja.
Dotičeš tri jabuke i one rumene.Miluješ pogledom šljive nabrekele i jedre, a one plave se i postaju niska, brojanica, đerdan što preobražen i uznesen prizorom blagosti traži tanki nežni puteni vrat da na njemu udomi se i zaseni pogled što na njemu nađe se.
Šumovi postaju melodija pod tvojim stopalima.A život se otvara pred nama sa svim svojim čudesima.
