I kako vreme prolazi sve više shvatam da nisam spreman da mnogo menjam mesto življenja. Sama pomisao da trebam otići iz moje sobe predaka u kojoj mi je smeštena biblioteka i moj kompjuter za kucanje u meni bude neku nervozu i osećaj besa.U mladosti sam se selio često i činilo mi se imam vremena, ali danas imam utisak da ne stižem u dovoljnoj meri da ispišem opišem i uknjižim sve ono što bih želeo.Svaku i pomisao na seljenje shvatam kao gubljenje vremena.A pogotovu odlazak u neki veliki grad, pa ma se on zvao u Beograd. Nisam sebe učinio zavisnim od velikih kulturnih centara.Pišem iz svoje duše za sebe i druge ljude. Sve mi je tu na dohvatu ruke samo treba odraditi onaj manuelni deo posla ispisati i preneti sve to na papir a potom uknjižiti.Ono što mi treba je vreme koje krajnje racionalno mogu da trošim i da ispisujem, ispisujem.
