Od mog rođenja pa do dana današnjeg rođendanima nikada nisam pridavao neku veliku važnost.To je negativan stav koji sam kao lični prtljag počeo da nosim od kad znam za sebe a primio sam ga od mojih roditelja, od dede i babe i ostalih predaka koji rođendanima nisu nikada pridavali nikakvu važnost. To patrijahalno poluspartansko na banatski način vaspitanje sam posisao sa materinim mlekom a docnije je ono potkrepljivano svim ostalim negativnim i ironičnim stavovima mojih najbližih koju su ujedno bili i model i obrazac za usvajanje i prihvatanje neprihvatanja ređendana kao nekog velikog ličnog praznika.
Tradicionalni srpski živalj u banatu za vreme stare Jugoslavije nije imao kult rođendana već kult imendana koji je uglavnom vezivan za nekog od svetaca koji je srpska pravoslavna crkva afirmisala.Moja porodica je oduverk negovala i praznovala samo nekoliko praznika i to je bio dvestogodišnji red koji se nije menjao i koji niko nije nisačim novim remetio.
Praznovali su Božić, Uskrs i Sv Nikolu kao najveće i najvažnije praznike, a potom seosku slavu Sv Iliju i Duhove kao još jedan u nizu velikih praznika crkvenih. Sve drugo je bilo manje važno, a pogotovu su bili nevažni rođendani kao mali kultovi pojedinih članova porodice. Red se u mojoj kući znao i hijerarhija se morala poštovati i tu nije bilo mesta za neke lične i posebne promocije a pogotovu ne neke kad su deca u pitanju.
Tek posle drugog svetskog rata moj stric koji je bio činovnik u Zrenjaninu, i moj Teča koji je bio činovnik u Zemunu su počeli da uvode rođendane kao neke nove male porodične praznike za svoju decu.Normalno je da su moji rođaci koji su živeli u gradu prihvatali te nove i novokomponovane sacrealističke i malograđanske rituale i da su ih kao događaje kroz priču plasirali i u mojoj porodici, Ali kod mene se ništa nije nije menjalo.Deda i otac su na to gledali kao na pomodarstvo a majka i baba se nisu ništa veliko ni pitale.
I evo sada u trećem mileniju vidim da je slavljnje rođendana postalo masovono i da ga upražnjavaju i oni od jedne do sto jedne godine.Ja sam i dalje ostao izgleda da živim u osamnajstom veku bar kad je slavljnje mog rođendana u pitanju.Nikada od njega ne pravim feštu jedino se u tišini i osami moje radne sobe koju još zovem sobom predaka sa bibliotekom pomalo zamislim i ironično nasmešim nad proživljenim do sada životom.
