Kad imaš leba, luka, sira i slanine ne boj se gladi.Tako su govorili naši stari u vremenu koje prohujalo i koje još ponekad nalazimo u knjigama, naravno ako u našoj užurbanosti i stignemo na to da obratimo pažnju.Proizvodnja sira datira i koliko traje ljudsko pisano pamćenje, a u vremenu sa početka dvadesetog veka koje mi sada gledamo kao neku patetičnu ekološku i nostalgičnu tradiciju sir je bio jedan od glavnih i osnovnih činilaca u paorskoj ishrani.U Banatu se tradicionalno u kućama koje su imale krave, a gotovo svaka kuća ih je imala proizvodilo nekolko vrsti sireva. Najčeće je su domaćice pravile beli sir u kriškama koji se mlad jeo i one je imao trajanje po nekoliko dana. Potom samokiš ili pak švapski sir koji je proizvođen na najednostavniji i najeftiniji način, kvarenjem mleka. Potom se pravio sir koji je stojao u kačicama i on je uglavnom bio od ovčijeg mleka. Pravljen je još i sir u salamuri koji stavljan u drvenim bačvama i u njega se sipala salamura od zasoljene surutke. I na kraju pravljen je telgljeni ili pak lisnati sir koji je jedna vrsta kačkavalja i koji je takođe mogao duže da stoji. Ali u paorskim kućama je načešće pravljen sir beli u kriškama koji je služio za svakodnevnu upotrebu. Takav sir je izdašniji i mogao je da se koristi zajedno sa hlebom slaninom i lukom kad se išlo na radnju, takođe mogao i u nasuvo i u gibanicu , a takođe i kad se pravila popara. Surutka je korištena kao napoj za ranjenike.Retko koja domaćica u banatu nije umela da pravi sir. To je bio deo obuke koju su devojke nosile iz porodičnih kuća.Mnogi narodi su imali različite vrste tehnologija za pravljenje sira. U Banatu je to bilo svedeno na one najednostavnije. Zemlje se radilo mnogo i osebi, tako da se nije imalo puno vremena za tehnološka usavršavanja kad je proizvodnja sireva bila u pitanju. U Bantu se retko kada mleko bralo i gotovo nikad se nije pravio kajmak. Ponekad kad se mleko varilo skidan je skorup i on je stavljan u nedeljnu gibanicu. Mleko se podlivalo sveže pomuženo i za razliku od krajeva gde je skidan mileram, to jest kajmak, Banaćani nikad nisu utrzali i špekulisali kad je u pitanju bila hrana, a pogotovu mleko i proizvodnja sira. Važno je da ima mlogo i da je od čistog mleka, onako kako ga je Bog dao.
