Sa političarima i popovima imam uglavnom komplikovana i loša iskustva.Svako od njih me navede i zavede u svoju priču i ja se upnem da je shvatim razumem, poimim i prosto joj se sav predam kako bih što više uključio pamet i iskustvo da ne samo saosećam već i ako mogu da pomognem.I uvek se prevarim.Moja naivnost i lakovernost su svakako osobine koje me bez premca krase kad je u pitanju sklonost da se poveruje u neki viši inters. Političari kao viši inters u svojoj priči stavljaju državu, koju su generacije hiljadama godina stvarale, i to je priča u kojoj me dobiju u prvom planu.Međutim iza toga stoji njihovo razmišljanje kako da me dobiju za glas kako da dobiju i moju porodicu za glas njima i njihovoj partiji, a takođe da dobiju i ljude koji me poznaju i koji mi veruju.Sveštenici mi uvek uprvi plan i u razgovoru navode svekoliko potrebu našu da služimo bogu i smo uvek spremni da se odričemo ličnih materijalnih dobara kako bi služili našoj svetoj i neponovljivoj crkvi, sa geslom da ko crkvi daje bogu pozajmljuje,Tu je važno da damo prilog da upotpunimo crkveni budžet da čak i ne pitamo gde i kako se troši novac. U drugom planu popovi raspolažu po sopstvenoj savesti sa sredstvima i osim procenta eparhiji nikome ništa nemaju obavezu da daju. I u jednom i u drugom slučaju mi se nameće istina da je u pitanju viši lični interes.Ja ne mislim da sam jedini koji je preveden na razne načine žedan preko vode, Ali evo ovog jutra sam rešio to da kažem, da priznam zabludu, pa ako već nema druge da idem dalje, jer živeti znači kretati se.
