Svake nedelje vodim ženu na žensku pijacu. I dok ona kupije ono što je potrebno za kuću, ja stanem u kraj pijaca pored auta, zapalim cigaretu i čekam je da se vrati, a usput porazgovaram sa poznanicima. Ženske pijace su u ranijem periodu u selima, ko što je moje, uglavnom služile za prodaju domaćih poljoprivrednih proizvoda. Tezge su bile pune paorkinja rumenih i jedrih što nude svoju robu . Iz kuće su žene prodavale ono što su imale i što im je bio višak. Tako je i danas, ali ne u tolikim količinama. Današnje ženske pijace su pune trgovaca i preprodavaca koji su sa novim vremenom i sa gubitkom radnih mesta počeli da se bave trgovinom. Moja žena se ne bavi tradicijom i ona na ženskoj pijaci traži ono što joj treba, traži kvalitet i cenu. A ja, malo po starinski, gledam od koga ću šta kupiti. Jer ranije se vodilo računa da se od svakog ne kupuje sve, a pogotovu kad je hrana u pitanju. Ali nije moje da se mešam, osim kad idem sam po zadatku da nešto kupim. I tako stanem u kraj pijaca, kad naiđe kuma Olgica Pečenjova. Ona je radila dugo godina u Nemačkoj i iza sebe ima neuspeli brak i decu koja su kod muža i koju stalno želi da vrati sebi, ali ne uspeva. Uvek ima u rezervi para i povremeno daje gazdama pod interes, tek da se ispomognu, a i da njozi novci ne stoju zabadava. Priča mi o najnovijim političkim dešavanjima, o cenama poljoprivrenih proizvoda, o bratu koji se sprema da gaji pčele i sa medom da zaradi pare, i sve tako neke opšte teme. Slušam je kako u zanosu govori o svim stvarima sa jasnim i čvrstim stavom, a povremeno i sa skepsom i čuđenjem, tek da izvuče moje mišljenje. A onda kaže najednom: Jesi me gledo, kume, na televiziji? Bila sam se prijavila za Grand šou i snimili su me. Otkuda ti tamo?, pitam je. Pa kad možedu svi, mogu i ja. Kažu da sam pristarila i da nisam školovala glas, a da im nije bilo dobro što su me snimili, a i prikazali su me i to više puta, kume moj, kaže ona. Lepo boga mi, odgovaram joj, videvši da mi stiže žena sa punim kesama povrća, i preuzimamam ih. Pozdravljam se s kumom i krećem misleći o njenim rečima: Kad možedu svi, što ne bi i ja. A u narodu ima jedna poslovica koja kaže: Vidila žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu.
