Već se uveliko smrklo kad sam kod kontejnera pred dućanom video Švabu, a tako smo ga zvali, kako piša i povraća u isti mah. Tog dana je dobio od gazde zidara za kog je radio neke zaostale nadnice i čitav dan je pio pivo i čašćavao društvo pred dućanom. Oko njega su se okupili i oni koji su mu bili prijatelji, a častio je i one sa kojima se i nje tako dobro živeo i one koji njega nikada ne bi častili. Tako mu je jednostavno došlo da se pokaže, a u sebi je mislio šta bi bilo da nije dobio te dnevnice. Mogao je da ih ne dobije i da ne znam ti ni ja šta uradi. Ali hteo je da se napije toga dana i usput malo proveseli. Pred dućanom je već oko deset pre podne pozvao harmonikaša Duku koji je doneo svoje, kako je govorio, ćemane i odmah je razvukao i zasvirao Švabinu Ja sam seljak veseljak, a u duši tugu skrivam. Tu je odmah stigao Kura, njegov drugar, i Kurina žena koji su tvali Džegerka i došla su još neka braća Vlaščanovi. Švaba je svima doneo piće, a odmah je uzeo i ljutih kobasica kako bi se nešto prezalogajilo i hleba sveža bela i paprike feferone. Jelo se i pilo čitav dan. Nikome Švaba nije dao da donese turu, sve je on plaćao. A društvo se oko njega smenjivalo, jedni su odlazili svojim poslom, a drugi su povukli koliko im je trebalo i videvši da je Švaba napit, a znajući njegovu nezgodnu narav, sklanjali su se dok je bilo vreme. Negde pred veče kad je Švabi nestalo para i kad je već počeo da uzma na recku, harmonikaš je otišao i svi su se polako razilazili, a trgovkinja je već sravnjivala kasu. Švaba je onako pijan zagrlio kesten i zaspao. Probudila ga je mučnina u želudcu i naduvena od piva bešika. Stao je pored kontejnera i gotovo u isti mah pišao i povraćao ljute kobasice, pivo i feferone. Kad me je video da dolazim u dućan u želji da se učini nevešt i da se pravi kao da mu ništa nije i da je i dalje dobro raspoložen, zapevao je Ja sam seljak veseljak.
