Pred drugima, uglavnom ne govorim. A i kako bih kad me oni svakako ne bi razumeli. Kad im ne umem objasniti prirodu našeg odnosa. Mislim da mnogi čak i ne mogu to shvatiti. Način na koji si počela da mi iskazuješ emocije toliko metafizički i nestvaran da je i u meni veoma često pometnja da ga razumem. Osećam energiju, toplinu, čulnost koja mi se nudi kao emocijom obojena duhovnost i vapaj za blizinom. Duše se traže i kao magnetni polovi privlače. Teško da ikad takve veze mogle materijalizovati, a i što bi. One bi se tada samo obezčastile. Izgubile bi svu svoju lepotu. Nestalo bi one prekognicijske čulnosti koja nam se nudi nakon prospavane noći, nakon sna. Možda se nikad i nećemo upoznati lično. Možda i nećemo biti u prilici da jedno drugom iskažemo fizičku prisnost. A to nam i nije važno. Uzvisiti se treba nad telom koje nas kroz nezajažljivost želja uvlači u one lavirinte primitivizma gde je svakodnevica bog, a večnost unižena.
