U pitanju je moga dede sestra od strica, koja se nakon smrti muža, početkom šezdesetih godina, odselila kod ćerke i zeta u Beograd. Teška srca se odselila, dugo je tugovala za selom i na podsmešljiv način pričala o mladoj socijalističkoj građanskoj klasi koja se u to vreme stvarala u našem društvu. Podsmevala se njihovoj želji da deluju kultivisano i učeno, da prostodušnost i srdačnost, koju su poneli iz svojih selljačkih porodica, zamene sa ljubaznošću i uljudnošću. Ali u ovoj priči neće biti reči o tome, već o njenim dolascima i njenom paktovanju sa mojom majkom i mojom bakom, a da ne znaju otac i deda. Bilo je to vreme kad se u selu do dinara teško dolazilo i kad su sve porodice šparanjem, čuvanjem i vođenjem računa pokušavale da sakupe što više materijalnih dobara. Kupovalo se ono što se moralo, a na život i na kućni standard se nije davalo gotovo ništa. Moja baka i majka su volele da imaju u kući i pokućstvu neke nove stvarčice koje su se u tom vremenu počele industrijski proizvoditi i koje su ušle u masovnu upotrebu. Žene su u paorskim kućama bile u drugom planu, a na pokućstvo se, ne samo nije davalo, već se o tome nije smelo ni govoriti. Novac se čuvao da se kupuje zemlja, da se kupuju mašine za obrađivanje zemlje, da se zidaju šupe i štale kako bi se mogla povećavati proizvodnja i kroz povećanu proizvodnju da se više zaradi, i tek onda, ako ostane, da se ponešto kupi od ženskih kućnih stvari, a pod tim su se podrazumevali: lonci, tanjiri, šerpe, prekrivači za krevete, lusteri, posteljina, nameštaj, firange i tako to. Svaka paorska kuća u to vreme je imala ženski i muški dinar. Ženski dinar je bio onaj koji su žene pribavljale od prodaje mleka, sira, od prodaje na ženskoj pijaci jaja, krompira, luka, raznog voća, krpara i čarapa koje su neke žene tkale i štrikale, a muški dinar je bio kad ovrše žito, kad se prodaju bikovi, kad prodaju svinje ili pak kad se iznese repa koja je u tim godinama bila pravi hit za dobru zaradu. Ali da se vratimo Bakici, koja je u Beogradu imala nasleđena dva stana od pokojne sestre i koja je imala svoje prihode, koje nije imala obavezu da daje ćerki i zetu, pošto su oni imali dobre plate, i tako je ona, nošena nostalgijom, kad je nekoliko puta godišnje dolazila kod nas u goste, uvek kupovala majki i baki po nešto od poklona: bilo je tu svega, i džezvi za kafu koja je tada, nekako, kod nas počela da ulazi u modu, preko stakla za ceđenje limuna, preko raznih šerpi i šepica, bokala i sijaset krpa i krpica kojih u našim seoskim prodavnicama i nije bilo. Majka i baka su imale tu neku sklonost da im kuća bude lepo uređena u da imaju stvari u pokućstvu koje drugi nemaju, a nema ni svako Bakicu u Beogradu. I tako su one, kad je bakica dolazila, s njom sklopile pakt da kad ona dođe ove joj daju pare, koju su kao ženski dinar uspele da ušparaju i da iznokte, kako je tada govoreno, i da im ona kupi tamo u Beogradu ono što njima treba. Moja baka je posebno insistirala na kvalitetu, a i majka je u tome podržavala. Treba kupovati ono što je večito, da se dinar koji se daje ne baci uludo i u makar šta. Dakle, od ženskog dinara koji služio za kućni trošak i za svakodnevu potrošnju, majka i baka su šparale i davale Bakici pare da im ona im kad bi dolazila kupi šta one kažu, ali da otac i deda to ne znaju. Bakica je govorila da je ona te stvari donela na dar, jer drugačije, a bez svađe, majka i baka nisu mogle s muškarčinama, kako ih je nazivala moja majka, da izađu na kraj. Ako se pojavi koja nova stvar u kući, kad otac pita odakle to, majka bi odgovarala da je bakica to donela, a ova: Pa, Bože, kao ne znaš, to nam je Bakica donela još onda kad je bila. I tako je trajalo godinama. Za sve što se novo kupi, ili nije predmetom kapitalnih već ženskih stvari, majka je govorila da je Bakica donela. Pa i kad su umrli baka i deda, i kad je i Bakica umrla, uvek je bilo isto. Kad jednog jutra, desetak godina posle Bakicine smrti, na našem prozori osvanu nove firange. Otac se iznenadio otkuda nam to kad smo šparali novac za kupovinu novog traktora, a majka mu kao iz topa odgovori: Čoveče božiji, zar ne znaš, ta to je Bakica donela, onda kad je bila, pre nego što će umreti.
