Svuda idi, al bez torbe nigdi, tako je govorio moj deda i još je dodavao sa posebnim naglašavanjem Što kazali naši stari. Kad sada malo bolje razmislim ko su to bili i kavi su bili ti njegovi stari. Ratnici, militari koji su u Banatu dobili zemlju, za potrebe carevine su išli da ratuju. Putevi su ih ratnički vodili po čitavoj ondašnjoj Evropi, a torba je bila nešto od čega se, pored oružja, nikad nisu razdvajali. Torba je u sebi morala da ima sledeći sadržaj: parče leba, slanine, luka, sira, obavezno drvenu slanicu, koja je bila sastavljena iz dva dela. U većem je stojala so, a u onom manjem je bila crvena paprika. Torba je još podrazumevala brisu, ili pak nož, i satljik, frtalj s rakijom. Flaša sa vodom se retko nosila pošto si vode mogo da piješ sas konjima i marvom iz bunara, a rakije nisi. Letnji fruštuk se obično dešavao na njivi i to kad sunce polako počne da se diže gore. Rastrvljivao se pored kola sa jedne strane pokrovac, a sa druge su bili vezani konji koji su iz kola obično jeli sveže nakošenu travu ili pak detelinu. Dakle, rastrvljivao se pokrovac koji je bio pravljen i tkan obično od kudelje, kraj njega su prostirana bulja da se na njih može sesti. Pod buljima su se podrazumevale stare i iznošene reklice (kaputi i kaputići) koji su imali samo tu svrhu. A preko njih se rastvljivala torba sas ranom. U letnjem dobu se pored leba, slanine, sira, luka, postavljalo razno povrće, kao što je paradajz, paprika, krastavac itd. Na radnju se nosio i bareni krompir, i barena jaja, a pogotovu leti kad kokoške dobro nose. Radeni obično posedaju napokrovce i sa rastrvljene improvizovane trepeze se služe. Fruštuk obično ne traje dugo pošto se uglavnom žuri da se. dok još nije zdravo vrućina, još malo uradi. Radilo se ručno i o sebi kako se govorilo. Moj pokojni ujak, koga su zvali baba Marinko, govorio je da mu je važno da na pokrovac tri puta dobro napuni usta, ižvaće i proguta, a četvrti put kad napuni usta već krene u brazdu, i dok ižvaće stigne sa kopanjem do pola duži. Još je umeo da kaže: Fruštukuj na njivu klečećki, a ručaj ležećki, pri tome je mislio da ručak padne u vreme najveće vrućine i da su onda, da bi se zaklonili od sunca, ljudi uglavnom sedali pod kola. O letnjem, na njivu, frutuku bi se moglo još mnogo govoriti, ali za ovo jutro toliko.
