Bez matere osto detetom. Baba Dada ga odranila, kad mu se otac sas drugom oženio. Deda ga još naučio da vole konje i žene, ali bećar nikad nije bio velik. Zaposlio se, kad je narastio, na železnicu. Oženio se Đure kovača ćerkom i izrodio dva sina i tri ćerke. Nasledio salaš pored Tise sa dva jutra zemlje. Od detinjstva je maštao da postane salašar, a kad je odrastio, ne da nije teo, već zbog posla i dece nije mogo. I sad, već pod starost, kad je mano poso, kad su deca odrastila, kad ga je žena manula, a deca otišla s materom, evo ga prid dućanom. Pije pivo. Često govori o konjima. Žene ne spominje. Za sebe kaže da je argelaš i da može, kad sklopi oči, da se seti, po kućama, kako su se čiji konji zvali u pola sela Karlova. Često, u svojim pričama ne nalazi prave sagovornike, a onda, ljuteći se na njih, na njihovo nepoznavanje konja i onog što se vezuje za priču o njima, on uzima sledeće pivo i tako mu prođe dan.Shvatio sam iz njegovog držanja koliko je usamljen, jedinstven i neponovljiv u poznavanju podataka o konjima iz čitavog sela Karlova.Odlučio sam prateći ga iz daleka da mu posvetim jednu kroki fejs belešku.
