Kažu da je kolebanje i dvoumljenje isto, da je u pitanju nedostatak spremnosti da se u jednoj dihotimiji pojedinac odluči i da se za jednu veže i iskaže je kao svoj stav. Koliko u tome ima istine, ja danas ne mogu da presudim, a kad je u pitanju moja spremnost da ostanem pri odluci, da izađem kao smerni smireni mudrac i pored prirodnom mi kolebljivog i sumnjičavog stanja duha.I sada dok ispisujem ove redove razmilšjam da li da ostanem pri odluci i objavim ovaj pomalo ne savršeni tekst ili pak da se pokolebam.Ma pokolebaću se ipak i objaviti ga.
