Reči su ponekad kao prelavi čvarci, govorio mi je Žoli dok smo sedeli na basamcima ispred frizerske radnje. Stalno mislis trebaćedu ti za nešto. I nikada ih ne bacaš, već ih čuvaš i pamtiš, a ne znaš štaćedu ti. Bio je to kraj šezdesetih i kraj leta i nekako se trebalo već spremati za jesen. Devojke su u našem selu počele nositi vruće pantalone i uveče, kad su izlazile u centar, izlazile su u istim sa lepo osunčanim na kanalu Dunav - Tisa nogama. Žoli je prevalio šezdesetu i imao je veliki i baburast nos, bio je neobrijan i imao je neki podsmešljiv izraz u licu. Oči su mu bile vodnjikasto plave i bistre. Zubi žuti i istrošeni. Za sebe je govorio: Ja sam ko marvinče. Neko zube šilji pa mu ispadu, a neko ih smaziva i troši i tom zubi traju. Često smo sedeli kod njega na stepništu, a pred lokalom gde je bio frizeraj. Ja sam tada, tog leta, krišom, prvi put obrijao bele dlačice na bradi koje su se još zvale paperje. Koristio sam starijeg brata spremu za brijanje, a i kolonjsku vodu. Imao sam dvanaest, a i malo više godina. Žoli je imao za sva događanja oko nas posebne komentare, a kad su žene bile u pitanju, o njima je imao posebnu filizofiju. Moj deda ga nije posebno voleo i za njega je govorio da je je neraden i dirdala kad se opije, a ja sam voleo sa njim da se družim jer sam od njega mogao da čujem sve ono o čemu su odrasli u mojoj kući ćutali, jer se pred decom o tome nje smelo govoriti, a takođe i drugi ljudi koje sam sretao i koji su znali šta se pred kim sme pričati. Žoli je u mladosti voleo da se druži sa pevaljkama i sešama, koje su dolazile kod Kare u kafanu, koja bila nekoliko kuća dalje od njegove. Još je posebnoi voleo da igra krajcarice sas Nedom Beljušikom, koji je bio klonfer i harmunikaš, a žena Kata je svirala armoniku i bila je pevačica dok je bila mlađa i dok joj se sise, kako Žoli kaže, nisu odromboljile. Treći član u igranju krajcarice je bio Žika olajdžija. Inače kafanski čovek, kockar, prevarant i boem. Za Žoliku se pričalo da je jedne noći naderan dovo dve seše u štalu i sa njima se valjo u slamu. I da ga je Bača (otac) zateko tamo i onda ga je tuko po glavi sas oglavikom. A Nina (mati) kad je ustala i kad je vidila kakav je Žoli cirkus napravio, uzela je u jednu ruku žarač, a u drugu ogrnalo, i tukla je i po njemu i po sešama koje su izgubile u slamu štrufne i jednoj je ostalo i šareno maramče koje posle Bača bacio na đubre. Žolikina žena, sas dvoje mali deca, se tako zdravo poplašila da su morali da joj daju vode sas šećerom. Meni su svi ti događaji iz Žolikinog života bili veoma zanimljivi i o njima sam slušao od drugih, a on mi je pričao najlepše priče o ženskom seksipilu koji je bio u svim vremenima veoma izražen, ali se nije tako pokazivo. I dok je iz pravca centra sa razglasa dopirala muzika, koja se u to vreme slušala i koja je tada stigla u naše selo, a u pitanju je bila pesma Dilajla od Toma Džonsa. Niko nije u mome selu, gde se uglavnom učio ruski, razumeo engleski, ali su svi uporno ponavljali, dilajla, dilajla. Bilo je nešto u svakom od tih slova i u samoj melodiji, nečeg lepljivog i omamljivog, kad svi kao mahniti ponavljali tu pesmu. Ja sam te godine kupio imitaciju farmerki u našoj tekstilnoj prodavnici i nosio sam krpane patike sas jednog broja veće, da mi ne budu male kad mi noga dogodine izraste. Počeo sam krišom da pušim i Žoli je bio jedan od prvih ljudi koji je znao moju tajnu strast. Nije mi branio, ali nije me ni terao da pušim. On nije bio pušač. Za je žene imao posebne konstatacije i njegove vrcave priče, a u vremenu kad je u selu bilo nekoliko televizora i kad su u bioskopu sečene scene ljubljenja bile prvi trileri erotske usmene proze koju sam bio u prilici da čujem. Moj deda je negodovao kad me je viđao da sedim sa Žolikom i stalno je govorio: Od njega ćeš naučiti makar šta.
