Rod smo vekovima, i pre mog rođenja, kad ni primisli u Soraba nije bilo bilo da desićemo se kao tragovi vanvremenog u jecajima svakodnevice trećeg milenija.Bili smo bliski, a sad smo srasli jedno za drugo, obeleženi promislom božijim kao ptice što letom vesele napaćene ljude. Nismo se rastajali ni za trenutak kroz sve ove godine. Jedno u drugom smo živeli, ponekad i oplakivali nemoć trenutka da se pretvori u beskonačnost.
Ljubav nikada nismo iskazivali kao pučku zabavu. Ona je bila za nas uvek savršeni sklad astralnih i božanskih energija koje su gospodarile našim umom.Verovali smo u čudo, maleno obično, ljudsko, govorila si sestro, kao u priči.
