Mati joj je bila Rumunka i kad se udala iz Radojeva se doselila u Karlovo.Tu je izdrodila više deca, a među njima i Bosu koja je imala na jednoj ruci šest prstiju. Dece mlogo, sirotinja velika, a Bosa čim je malo stasala uda se tek da ode i skloni se od braća i sestara i kućne sirotinje. I živila je nekolko godina onako nevenčana, i izrodila ćerku Miru. A onda se muž propijo i ona ga mane sas malim detetom pobegne za Bujdoša, picana, lepara i čerpićara. Na kraju sela, a odma pored jamura je imao kuću koja se zvala bugarica, a malo dalje od nje bila je čerpićana. Kuća je bila od naboja i prekrivena trskom, a imala je dve sobe kujnu i špaiz. Od pokućstva jedan astal, tri hoklice, stari dolov malo suda, zemljani šporet koji se ložio i leti i zimi, i dve napunjene perine sas ljuštikama, na daske postavljene di se spavalo. Kuća je imala samo jedna vrata i to ona ulazna i dva prozora i jednu bušu na špaizu. Leti kad je kuvala unutra u kujni Bosa je mećala pokrovac na vrata da joj nejde toplota u sobe. Bujdoš je bio odličan majstor za pravljenje čerpića, a i zemlja u jamurama je bila odlična za njegovo pravljenje. Njegov čerpić je bio najkvalitetniji u selu, dobro se prodavao i nije mogao da napravi kolko se tražilo.I kad krene sezona nije se moglo nadojmiti robe, bio je još jedan razlog o kome je govorila Stojanka Širajeva koja je takođe proizvodila čerpić to jest ciglu od zemlje, ali na unčiću, na drugom kraju sela. Bujdoš je dobar sas vlastima u selo pa je dobio mesto da drži jamu tamo di je blizu i di ga svi vidu, zato i dolazidu kod njega. Na te opaske, on je odgovaro, mesto košta, ništa nije zabadava. I koštalo je, a i za ono vreme Bujdoš je imao i poseban marketing, povremeno je, šta ja to kažem povremeno, gotovo svako veče je izlazio u kafanu i nije volo da puši zavijače već kupovne cigare i to ne makar kakve, već one sas devojkom na sliku, a zvala se Morava bez filtera. Ali da se vratimo na Bosu, kad se udala i kad je videla da sas jame može da napravi zajdno sas svojim mužom dinar, ona ne samo da je zavolela Bujdoša već mu je tako zdravo verovala da je mogo da vrše trnje na nju ništa mu ne bi kazala. A i bio je dobar pripovedač, umo je da sladi dok pripoveda i moro je svaku noć makar kade da dođe da legne sas Bosom i da obavi poso. Nije gledo dal dete spava il ne spava. Govorio je neg dete gledi i nek sluša i nek uči trebaće joj u životu.
Kad žena zavole, kad oseti sigurnost, kad ono što se kaže uleži na jedno mesto teško ju je okrenuti na drugu stranu. Posle svega što je proživela bugarica je za Bosu bila kao palata. Stalno ju je sređivala, lepila sa svih strana, krečila, pomazivala sobe, a bogami sadila voćke i bagrenje sa severne strane da joj pravi lada i da vetruštine na dižu trsku kad krene košava, napravila je i bašćicu sas cvećem, a i prikopala je i napravila bašću gore više kuće di je bila ornica zemlja. A napravila je i iskopala trap od metar i nešto više u zemlju da tamo može da ostalja ranu i kad je vrućina i kad je zima. U bašću je sijala krompira, luka, šargarepe, zeleni i pasulja, i svo ono povrće koje moglo da stoji, da u zimu ne mora da ide na gazdačka vrata da se zaduživa, a leto kad dođe i kad ima najviše posla da mora da ide i da vraća. O sreći nije razmišljala puno i verovala je da je najveća sreća kad imaš di da budeš, kad imaš šta da ješ, i to svaki dan, i da je tvoje dete pored tebe. A Bujdoš je malo boravio kući. Pogađo je poso po selu i kod gazda. Bio je i ostao jedan od najboljih lepara u našem selu. Umeo je da zamesi lep i da ga u slojevima nanosi na zidove tako tanko i prefinjeno da su se gazde otimale za njega. A često su ga zvali i da kad se bacao tavan pravi kobasice od slame i blata koje su služile za tavansku izolaciju. U tom periodu retko ko je kuću i kad je pravio novu malterisao sa belim malterom, to je bilo skupo, a para se nije imalo. Kuće su zidane tako da su zaboti bili od pečene cigle i oni su se malterisali sa belim malterom, a pregradni zidovi su pravljeni od čerpića, a oni sa strane to jest bočni su filovani sa dva reda čerpića i sa po jednim od pečene cigle. Ćoškovi su obično pravljeni od ciglje pošto je ona bila i čvršća i stabilnija, da se zidovi ne bi razišli. E Bujdoš je po čitave kuće pogađao da lepi iznutra, a bogami i spolja. Materijal za lepljenje su gazde spremale o sebi, dakle donosili svojim kolima sas unke žutu zemlju i spremali su svoju plevu i burade sas vodom. Plaćao se jedino majstor, lepar, tu Bujdošu na daleko nije bilo ravnog. A on je pogađo sas gazdama da ga ranu i da mu daju po njinoj volji malo vina, rakije ili pak piva koje bilo veoma retko i skupo u to vreme. Zarada je bila dobra i kad je privodio posao kraju Bujdoš se presvlačio iz rita u blagdašnje odelo, prao se na bunaru i odlazio prvo u dućan, i tu je kupovao sebi cigare, i za kuću je nosio kobasice koje du se zvale Debrecine. Bosa je svako jutro lebac, kad su imali novaca, donosila od pekara, a danju je kuvala onog čega je bilo u kući. Svake jeseni su išli da bi obezbedili ogrev za zimu da kupu čapurje kod gazda sas njiva i to su ložili priko zime. U našem ataru drva i nije bilo mlogo, a da se kupuje bilo je skupo. Ložilo se ono do čega je moglo da se dođe, gazde, oni koji su imali svoje konje i kola posle skidanja kukuruza i spremanja zemlje za žito ili detelinu velele su da pokupidu čapurje kako bi se zemlja lakše radila, i kako bi se kad dođe veme košenja žito lakše kosilo, jer čapurje obično ne istruli za godinu dana pa se onda zaglavljiva u mašinu kosačicu. Bosa je čapurje kupila na pole. Pola je bilo njeno, a drugu polovinu je nosio gazda kući. I kad nije imala kud sas detetom i nju je vodila na čapurje. Svake jeseni je pred njenom bugaricom bila velika kamara sas čapurjem, a kad zaladi prolaznici su mogli da vide kako se dim veselo viori iz Bosinog odžaka.
Tog jutra kad se probudila, sunce je iz pravca Galadi kroz prozorčić već ulazilo i kupalo celu sobu i sve joj se činilo gotovo nestvarnim. Posteljina, astal, dolov, zidani šporet sas garavim šeprama na njemu, a i rav joj se činio kao da je pored ogledala na zidu i ikone svete Petke bio gospodstven ko sa slika što ih je viđala na pultu trafike kod Bojanove Mare, sas kojom je često divanila kad je kupovala cigare na komad. Bujdoš je kupovo na kutiju, a ona je bi kupovala na komad i to Zetu, tako se zvala ta malo jeftinija cigara. A kad nije bilo novaca bogami je i zavijala u novinu. A jedamput je dobila i knjigu iz koje su se tako lepo kidali listovi, bili su tanki i svileni i sas njma se tako dobro zavijalo, a i dobro je goro. Od kad je imala bašću svake godine je sadila i po koji struk duvana da kad ođe zima ne zavija svilu i guščije govno već da ima pravi duvan. Neki su kao što je Bangaja cigan kupili pikavce po selu i zavijali, ali njoj se to uvek gadilo. Bangaja je imo štap na koji je na kraju bio zaboden klin i kad je išo sokakom nabado bi pikavac kad ga je video i dizao ga i uzimao da se ne saginje i mećo ga je u jednu čarapu. A onda kad je odlazio kući skido je papir i trebio duvan od papira i onda ga još malo supio, malo trljo i zavijo i pušio. A ona je zebe volela u šali da kaže da vole da pupi ko Bangaja cigan. I nije ona ni tela da se propuši već, jedne večeri kad je Bujdoš došo iz kafane dono je malo nekog crvenog vina i malo su se naderali, a bili su sami kući, ćerku je bila poslala u Radojevo u goste kod materini, malo su se naderali on je navalio na nju ajde i ti zapali probaj, pa ju je učio i da vuče u grudi i tako je krenula. Od ta doba pa do kraj života nije prikidala, pa ni onda kad je bila bolesna i kad je kašljala ko tuberan svako jutrao. Duvan koji je sadila nizala je u venac i mećala ga je sas sunčane strane ispod streje na bugaricu svoju. A kad se dobro osuši onda ga je pakovala u jutani džak i mećala ga je čelo glave od kreveta, zapravo vešala je džak da visi. To je dobro bilo i leti i zimi, zbog leti komaraca, a zimi čerez moljaca. E tog jutra kad se probudila i kad je ustala sve joj se činilo kao da je u nekoj bajci. Bujdoš nije bio tu, nije ni dolazio celu noć, Mira je spavala, pogledi nastal, kad tamo jedna cigara i jedan čik. Nije sinoć popušila celu cigaru več je cvikovala i ostavila za zajtro da ima kad ustane i kad se probudi. Zapalila je sas ćibrom koja je imala neku lepu i šarenu sličicu na prednjoj strani. Dim si sunčevi zraci su se mešali spolja su se čuli jutarnji slavuji, od pravca pruge dolazio je jutarnji voz i čulo se kloparanje njegovih točkova po šinama, svežina je dopirala neka spolja. Tog dana ju je čekalo puno poslova: nije izvadila krompir, trebala je i veš da pere, i vode da donese sas bunara, i nešto da pristavi za fruštuk i da složi ćerpić što ga je juče napravila, i koji se po vetriću već osušio i još kojekakvi poslova ju je čekalo, a ona je uživala u jutru i prosto nije mogla da se pokrene. Imala je u sebi neki čudan osećaj, da je ovo neko zatišje pred buru, da ova smirenost za pamćenje samo nagoveštava da će se nešto strašno desiti i da će to strašno izmenuti zauvek njen tako spokojan i miran život. Gde je sve muke rešila, a pogotovu kad je u pitanju ono osnovno što za život i za jednu kuću treba i bez čega se ne može. Bilo je trojtajrje Velike Gospojine, a kako je njina kuća blizu groblja neke gazde, koje su na zadušnice dolazile na groblje, a kod koji je ona radila, dolazile su ponekad i donosile kolača i ostaljale za spokoj duše mrtvim. Ona nikad nije išla na groblje da čeka da joj neko udeli priko groba, nije ni detetu dala, ali kad joj donesu primala je jer kažu to je dobro za zdravlje i za kućanski napredak. A juče su joj ostavili neke svilene bombone za dete i gurabije posute sas sitnim šećerom, pun tanjir je bio i nisu mogli ni da pojedu sinoć. Izišla je isprid kuće i sunce joj je izmamilo osmeh, a nateralo ju je da začkilji. Osećalo se da je malo zaladilo, ali i da je neki vetrić pirkao. Pogledala je u pravcu jame, sve je bilo u redu, lagano se spustila do bašćice di je stojao plekani lavor, i sas lončićom je zaitila vode iz kante nasula u lavor umila se i uzela češalj da rasčešlja kosu koja joj je bila vezana u punđu i prikopčana sas arnodlom. Nije uvek imala kad da se sređiva, a i Bujdoš nije volo, ali sad ga nema čitave noći, dete spava, pa je iskoristila priliku da se malo posveti sebi i da dobro rasčešlja dugu, do polovine leđa, crnu kosu. Sa druge stane na letnjem putu su prolazila konjska kola i čulo se njihovo klackanje, ljudi su išli na radnju, jer jesen je na pomolu i svi su žurili da ugrabe od vremena i da porade na njivama što više i što bolje da kad dođe zima budu mirni. Sa susednog prošća se čulo kukurikanje petla gološijana komšinskog i kere koja je lajala na njega i prosto se kidala onako ljuta i besna sas lanca da ga ućutka. A ona je osećala u sebi neko posebno i pobožno spokojstvo kakvo samo retkim trenucima unutrašnje harmonije i saglasja žene mogu osetiti. Rasčešljavala je kosu sas češljem od volujskog roga, ritualno i smireno kao da miluje i ispoljava neku nadnaravnu nežnost prema sebi.
I nije želeo da pije puno tog dana pred kraj leta, ali završavali su lepljenje Pamprcove kuće i od zajtro je počo da rakija sas gazdinim ocom koji je od svega na svetu najviše volo da pije rakiju koja se u to vreme zvala tri šljive i to je činio kradom svaki dam, sem kad se ima razloga za slavlje jer tada je to činio javno i niko mu nije zamero kad se malo nadere pa ga posle bole glava. Krenuli su od zajtre da rakiju on i Dedika, kako su svi zvali Pamprcovog oca, a usput su se i divanili o svemu i svačemu. Dedika kad uzme u glavu,a zdravo je volo da pripoveda, ljudi na njegovom roglju su ga zvali zimski pripovedač. A počinjo je od Kulina bana pa sve redom. A Bujdoš je volo da sluša, a kako i ne bi kad mu je ovo zadnji dan i ostalo je još samo da oko pećke priđe sa tankim i finim lepom i da ga Pamprc isplati. A suma je bila pozamašna i Pamprc je spremio novce, samo da majstor završi pa da se onda obračunu. Dedika je pripovedo, a Bujdoš je lepio, a u sebi je sve mislio šta će sve kupiti kad dobije novce. Prvo i prvo trebu mu nove čizme gumene, pa onda mora da kupi jedan jankelić sebi, vidio je u tekstilni dućan na rasprodaju, a onda za dete trebu cipelice za zimu, pa za Bosu treba da uzme ženske čizme gumene da po ladnoći ne gazi bosa blato za čerpić, a teo je da kupi i jedan čabar sas mašćom i još jednu polu slanine da je Bosa lagano meće kad kuva pribrani pasulj što je on zdravo volo. I ono što mu priostane od novaca da uplati kod pekara leba da ga izvlači posle do Božića, a možda i do Svetog Save, ako se češće bude kuvalo nasuva. A Dedika je malo, za malo sve nudio sas rakijom, a nisu pili iz čašica, već iz flaše pa kolko ko povuče. Vidi Bujdoš da Dedika povlači grobljarski, a on je samo pomalo napijo jer se čuvo, a računo je da nekako završi sas poslom oko ručka pa da onda i ručak uvati, a i nije baš volo rakiju, išla mu je uglavu. I ne samo to već kad pije te makar kakve rakije brzo se nadere, a i noge oma izgubi. A imo je još neki planova sas novcima, kad dobije ono što je zaradio. Volo je da ode u kafanu i da u separe ode i da poruči flašu piva i porciju čevapčića. U separe u našu kafanu nisu imali svi pristup, već samo oni što oćedu da večeradu čevapčića, koji su u tom vremenu u pedesetim godinama bili veoma popularni. A sas novcima je palaniro da jedan deo ostavi da ima za kuću, a da jedan deo metne u svoj kako je govorio popin džep da bi imao u večernjim satima kad ide u kafanu da popije po koje pivo. Bujdoš nije volo da čeka da ga drugi častu. I nikad u kafanu nije izlazio kad nema novaca. Za njega je kafana bila nešto kao neko sveto mesto gde se držala i čuvala čast i obraz i ponos među ljudima. O svom poreklu je malo pričo, ali znao je više banatskih jezika, i rumunski, i mađarski, i srpski, i švapski, i ciganski je dobro razumo. Za sebe kaže da se mešo ko dete sas mlogim narodom i da je razne jezike naučio. Kad je završio sve se desilo kako je planirao, i ručo je i popio je pivo, a Dedika je već otišo u salamuru, kažu navuko se dobro pa je lego da spava. I svi su sedili zastal, kad je Pamprc ponudio još jednu flašu piva za majstor Bujdoša. Bujdoš nikad sam nije ništa tražio kod gazda, ali kad je bio nuđen prihvatao je ponuđeno. Već je vidio da je malko špicovan i da mu se malko jezik počeo saplitati. Ali pomislio je da popije još jedno pa da krene kući da se malo odmori, a bilo je već blizu četiri sata čuo se voz taj što donosi radnike iz kukinde iz prve smene. I tako je i bilo, popio je pivo na brzinu, nije mu baš prijalo da ga tako iskapi, ali osetio je da ga piće vata, i na brzinu se pozdravio sas Pamprcom i sas njegovom familijom i, pomalo zanoseći se u hodu, krene kući u svoju bugaricu. Pamprc ga je sas podbočenim rukam, i zasukanim rukavima i malko nakrivljenim šeširom onako na pola dvanest, sve se nekako smeškajući zadovoljno u sebi još dugo pratio pogledom.A Bujdoš,podnapit i srećan zbog dobre zarade,u sebi nekako samouveren i gord, a sa punim novčanikom para tabanao žurnim korakom da što pre stigne kući kod Bose.
To poslapodne dok se vraćo kući od Pamprca, a moro je pored centra i kafane da prođe, onako omamljen malo od pića, a malo od sunca, teturao se i banao sokakom, a nije to želeo pa se upinjao da hoda pravo, krutio se čitavim telom i usput je mrmljao sebi u bradu neku pesmu na nerazumljivom, može se reći pomešanom jeziku. Melodija je ličila na cigansku, a reči su bile pomešane, i srpski, i mađarski, i rumuski, i čak pomalo i švapski, a čule su se i neke pomalo neartikulisane glasovne špekulacije čoveka koji je za sebe govorio da se mešo sas svakakvim narodom. To je bila pesma koju je uvek pevao kad je dobro naderan, nešto kao njegova mantra, kao neka melodija i jezik koji je samo on razumeo. Usput je klimao jako glavom i javčkao se, retkim po vrućini, prolaznicima. Kod Bake rečka kuće se zustavio da malo oduva pod oro. A i muka ga spopala. Kad iza leđa čuje glas: ej di si doktor Bujdoš, bio je to Baka, vidio ga je kako se bana pa mu se javio. Oćeš svratiti malo. I on uđe kod njega u avliju i sedne kod njega u ladovinu u konke. A Baka razdrljene i raskopčane letnje košulje, sas čakširama ispod stomaka koji je ličio na obešenu vreću oko vrata sedio je zastal i jeo lubenica. Ajde sedi malo da se odmoriš, i Bujdoš sede, sve jednako kruteći se ko poplašen i mrmljao je svoju pesmicu: A ja, daj, daj, pa ne daj, evo rešio sam da strovalim lubenicu na ovu vrućinu. Baka je živeo sam sa materom, nikad se nije ženio, a za njega kažu da su ga u vojsci nekako na kraj rata metuli u streljački vod i kad je trebalo da strelju neke u to vreme narodne neprijatelje on nije mogo pa je malo pomerio sas pameću. Bio je veliki gurman i nije se mlogo razumo u novce, a radio je po selu u nadnicu kad su bili teški poslovi, vučenje slame, deteline, kad se đubre vuklo i sve ono što je najteže. Od bolesti kao da je dobio trpiju i kad je jeo teško je mogao da se zaustavi. Penziju koju mu je država dala primala je njegova mati jer bi on novce ili popio ili bi ga u kafani izvarali da sve čašćava dok i ne potroši.Onako bucmast i sav izmazan, braneći se od oblaka muva koje su naletale na lubenice, dok mu je čorba curila po maljavim grudima onako priko zalogaja prosto gušeći se u jelu, tako da rukama nije mogao da se nasluži koliko je mogao da proguta onako bez žvaćanja; odmori i otoči doktore, i ja tako daj daj pa nedaj i dok prstom ne mogu da dovatim, a onda odem pa otočim i sve bude kako treba, vratim se pa nastavim. Žao mi kaže Bujdoš, tako sam lepo ručo, kod Pamprcovih su kuvali pasulja sas suvim rebrima i šunkom, a ja to zdravo volem. Još malo su sedeli, kad krene štucanje i Bujdoš pobegne prosto iz konka da otoči. A Baka je obrezivo do kore lubenicu i jeo. Mati mu nije bila u selo već je otišla kod brata, koji je bio podoficir, u goste negdi na granicu. A Baka je kad mame nema gazdovao sam i onda je smeo da se malo raspištolji, pa i da primi po nekog u avliju. Inače kad nije imo novaca odlazio je, a samo kad je naderan, u kafanu. Kkelneri su mu davali ono pivo što ostane po flašama i po čašama da pretače ujednu flašu i da pije. I to su bili posebno luckasti Bakini trenuci kad su mu se svi u kafani smijali i kad su se sprdali sa njim. I sve je to trajalo do fajronta, dok se ne pojavi Đoka milicajac i ne stane kod šanka, ko bojagi da vidi šta ima, a ustvari svi su zanali da je fajrot i polako su se razilazili kućama. Baka se plašio uniformisanih lica i čim bi ugledao policiju on je makar kao bio pijan vatao vaper kući. Kad se Bujdoš oslobodio viška pića i hrane koja ga je mučila Baka mu izvadi iz bunara kabo vode i da mu da se malo umije i da se osveži, ali jedan je bio malo i Bujdoš onako sagnute glave mu pokaza da izvuče još jedan i pokaže da mu Baka sipa ledenu vodu na potiljak i da ga celog izpoliva preko glave, a ovaj to i učini sve jedanko govoreći, biće dobro, biće dobrooo.. I dok se Bujdoš brisao sas nekim starim čaršavom, Baka raskrči astal od kora lubenice i sedoše ponovo zastal u konke. Vidim bolje je, bolje bolje, vidim bolje je, ponavljao je Baka dok su sedeli, a Bujdoš, pomalo bled i iscrpljen, samo je gledao u belo i činilo mu se da je malo iznemogo, ali nije više bilo mučnine već je osetio strahovitu glad. Nije ni pomišljao da ide kući već je izvadio novčanicu i pružio Baki. Idi jedan čas u dućan kupi leba i kobasica da malo jem i da dođem sebi, satarila me rakija Dedikina, a nešto me i u potiljak glava bile. Na vrućinu rakija nejde, na vrućinu raioja nejde, ponavljao je Baka glasno, brisao krajem košulje usta i umacurani trbu, i meto je novce u džep i trčećim korakom prosto je odleteo poslušno u pravcu dućana. A Bujdoš je još malo sedeo u konku, gledao u belo, a onda su mu se navukli kapci i zaspao je.
Bio je bogat, bio je Umparato, sae Roma, bio je maj baro, sae Roma adno Banato, a to je bila velika čast za ljude kod kojih je dolazio u goste. Vozio se na karucima koja su vukla dva pastuva, vranci bez belege, a kočijašio je Milan Krencli. A on, zavaljen po gospodski, sedi na zadnjem sedištu fijakera sas Ljiljom Šimićkom koja je na glavi imala svileni šešir i beli, na cvetiće, svileni šal joj se viorio na vetru kako su konji kasali. Suce je sijalo, ali nije bilo vruće. A on, Bujdoš, je na glavi imao šešir sas velikim obodom od zečije dlake, a na njemu je bilo zakačeno malo fazančije pero i obod mu je bio malo nakrivljen na dole. Na sebi je imao čojano odelo i belu košulju sa uštirkanom kragnom, na nogama su mu bile šimi crno-bele cipele kakve je viđao u bioskopu na filmovima. Preko sica na kom su sedeli on i Ljilja bilo je novo ćebe kakvo je video u izlogu tekstilne prodavnice. Na ruci je imao veliki zlatni prsten, a u rukama je držao tanku bambusovu palicu. Bio je sveže obrijan i namirisan, brkovi su mu bili poštucani kao kod glumaca. I vozio se i uživo pored takve lepotice kakva je bila Ljilja. Milan ga je oslovljavao sa gospodine. Vraćao se u selo, svoje rodno, i ulazio je u ciganski kraj, a išao je iz Temišvara gde je bio skup sae Roma ando Banato i tamo su ga proglasili da je on Umparato ando Banato. Ništa mu nije bilo čudno, a osećao se tako dobro i sve mu se još više dopadalo kad mu se Ljilja obraćala kako pogledom, tako i rečima sa puno ljubavi i uvažavanja. Pa tako je i trebalo, on je Knez svih Roma u Banatu, a knezu pripadaju i najbolji konji, i najlepša gospođa i sat sa zlatnim lancem koji je obešen i visi na, od crnog štofa, prslučetu, a kad ide kod svojih u Teremiju Mare i kod svojih u Radojevo onda mora i da se pokaže i da se vidi njegova sila i njegov ponos. Ušli su u cigasnski sokačić, konji su kasali onim paradnim kasom, oblak prašine se dizao za karucama, a dečurlija su istrčala iz kuća na sokak i pojurila za karucima vičući: Evo Bujdoš, evo Bujdoš! Da li treba da se zaustavim, gospodine Bujdoš, pitao ga je Milan onako snishodljivo. Samo vozi. I žene i i ljudi su izlazili iz kuča i gledali, skidali su po neki šešire i javljali se, ali on im nije odgovarao, prvio se da ih ne poznaje, čak se ni rodbini nije javio, a kad je prošo pored kuće roditelja na ulici je video oca u pokidanim čakširama i košulji kako stoji i njemu se nije javio. I dok su karuca u kasu izlazila iz sokaka i sela, samo je u sebi promumlao onako sa blagim kezom, i krivljenjem glave, kao ljubazno, a bezobrazno: Zbogom, sirotinjo! Potom se okrenuo prema Ljilji, koja je bila sva nabeljena od pudera sas ustima nakarminjenim u crveno i sas crvenim rumenilom na obrazima, blago ju je pogledao sa nekim naklonom, a ona mu se jebozovno nasmešila. Sunce je već lakšavalo kad su stigli na mali prelaz kod Radojeva, koje su samo jakim kasom prošli kao nošeni vihorom prema Crnji i grofa Čekonjića vili koja je bila pretvorena u hotel. Tamo su ih dočekali kelneri i Milan je izvato konje i smestio ih u štalu, a Bujdošu i Ljilji su dali najlepši aprtman za mladence. Trebala je to da bude prva ljubavna noć njega, gospodina kneza ciganskog, i najlepše dame o čijoj lepoti i gracioznosti su i pesme pravili ciganski tamburaši po kafanama u celom Banatu.
A ja, daj, daj, pa ne daj, i evo, nikad stići, ej, Bujdi, ajde ustaj, evo dono sam kobasica i leba, ajde da jemo, ustaj, gurao je Baka Rečko Bujdoša da ustane i da se probudi. Kad je otvorio oči, na stolu pred njim je bilo postavljeno da se jede, izvadio je kutiju sas cigarama, zapalio, a onda kao kroz sećanje: Ala sam i zadremo i baš sam zadremo, a i sanjo sam. I bujdoš reši da ispriča san, ali ga ovaj nije ni slušao već je počeo da gužva leba i kobasica po imenu Debrecine. Sve je oko nji zamirisalo, a kad je video da ga ovaj ne sluša i kako slatko jede, on povuče na brzinu još nekoliko dimova i cvikuje cigaretu za posle i privati se da jede. Uvek mu je bilo posle pića kad jede bolje, osećao se nekako sigurnije i smirenije, a malo mu je i Baka otvorio apetit kako je slatko puco sas usima dok je jeo. Osećao je da se zadržao i da treba da krene, opipao je zadnji džep da proveri da li su mu pare tu i kad je video da je sve u redu, uzme još koji zalogaj i napuni usta, ostavi još malo Baki koji se gušio u friškom lebu, a ostatak pokupi i spakuje u kesu da nosi kući Bosi i detetu, jer Baka ima trpiju i on jede dok prstom ne može da domaši. Još je malo pio vode i osvežen i kao nov požuri kući, pa da onda krene u kupovinu, a i ženu Bosu je teo da obraduje malo. I taman da zamakne iza zadružnog doma kad na sred druma svađu se i viču jedan na drugog, a vidi se već dobro naderani, Ljuba Širaj i Moga Guščar, sa strane stoji Danica i u ruci drži velik zembilj sa čijeg je jednog kraja virila velika cipovka leba. Kad je Danica vidila Bujdoša da nailazi, potrči mu u susret i poviče: Pomagaj, ovi ćedu se poklati kako su ludi! Bujdoš je znao u čemu je problem i šta je pravi razlog svađe između njih dvoje. Prvo je Moga živeo sa Danicom i ona mu je sina Vasu rodila, a onda je jednu noć, kad su pijani došli iz kafane Ljuba i Moga, dok je Moga spavo, a bio je zdravo pijan, Ljuba iskoristio priliku i spakovo Danici, a bio je posebno obdaren i od onda je ona prešla da živi kod njega. Moga, uvek kad se napije, oće Danicu da vrati kući, al di ćeš ti kad ovaj ume da brije i ne samo to, već i da podbrijava, što se Danici posebno dopada i ona se vezala za Ljubu, al ima mali problem, kod Ljube nema da se je svaki dan, jer on kad dobije novce za čerpić svašta nakupuje i ne možedu dugo da mu traju. Kad ima, Ljuba ima, kad nema, onda nema. A Moga čuva guske seoske na ledinu i on ima siguran dinar uvek u ruke. Bujdoš je znao za sve njihove probleme, a znao je da je Danica i Ljubu manjivala i da ona vole da više puta na dan da širi noge, a pogotovo kad pije malo koju mešanu, a to je kruškovac pomešan sa rakijom. I nije bio prvi put da se Moga i Ljuba svađadu i krvidu, oni su to radili na raznim mestima, a više puta i u centru sela pred kafanom. Za njin problem su svi znali, i narod, i policija, i više i nisu na to gledali kao na ozbiljnu stvar, ali ovog puta vidi Bujdoš da je stvar postala ozbiljna i počne da ih miri i usput ih pozove na piće u kafanu. Kad je poručio piće, još su se malo svađali, jedan drugog psovali, a onda je Danica ustala i stala između njih i podviknula: Sad je dosta bilo, pička vam materina! I krenule su tura za turom sas čašćavanjem. Kelneri su dobijali od samog početka za svaku turu po piće i zadovoljno su se smeškali i trljali ruke. Kad sirotinja krene da troši onda ne žali. Moga i Ljuba su bili pomireni i zajedno sa Bujdošom i Danicom njinom voljenom krenuli su da piju, a tu se našo i Cule harmonikaš koji je želeo da pripomogne njihovom pomirenju i kad je zasvirao i zapevao pesmu koja se tada pevala, oni su se svi kao ozareni uključili u pevanje i smešak blaženstva i zadovoljstva se pojavio na njihovim licima. A Bujdoš je na ono kako je bio naderan popio nekoliko mešanih, sa Danicom se kucao i gledao u oči, dok su se ova dvojica, videvši da Danica koketira sa Bujdošom, najedamput zagrlili i sve se nekako lepo završilo, kad je u pitanju još jedna u nizu njinih svađa.I činilo se je tukraj priče, a u pitanju je samo početak nove, jer Bujdoš kad ima u glavu i kad ima para nejde kući ni brzo ni lako. A kakva je bila noć i šta se sve tu dešavalo Bosa je čula sutradan od komšije Slavka pre nego što će sas drvenim kolicima krenuti kao oluina prema centru.
Nije volela laganja i retko se njima služila, nije volela ni kad je muž laže, a on tome ne samo da je bio sklon, već ga je često vatala u laži i to mu je i dokazivala. A on se posle ulagivo i pravdo i kupovo joj parfina u dućan i jedamput joj je dono i karmin da se iskupi što je sve novce potrošio u kafani. Zaukala je u jamure karmin i nije tela da le legne sa njime nedelju dana u krevet ma kako da je on navaljivo. A odjutros je čekala kakvu će joj lagariju sad Bujdoš prirediti. On kad ima novce u džep volo je da se marvaši po kafani i da se pravi važan. Samo se smeška i kočoperi dok ne upadne u vigov i dok ga ne izvaradu da čašćava i da sve potroši, a kad ga iscedidu do poslednje banke onda je dolazio, dovlačio se kući ko olinjali mačak, a jedamput su ga i na krkače doneli. Znala je da nešto nije u redu čim ga do zajtro nema i samo je čekala da se pojavi ili da neko dođe da joj javi, a i nije trebalo mlogo. Njeno sanjarenje je prikinula Desa Golubova. Nije prilazila nego je sas svog prošća vrativši se iz dućana vikala: Eno ti Bujdoš pijan spava u park i upišo se i usro se, sve su ga muve iznapadale. Leži i ne zna za sebe. A sas drugog prošća javi se Mira Karlova: Pa zar opet, e Boso, crna Boso. Ali to nije bilo sve dok se spremala da probudi ćerku i da se opravi i da krene, kad stigne treći komšija koji je išo u zadružni dom i kroz park vidio Bujdoša kako na klupu spava. Komšija Slavko nije teo da viče da svi čuju, već je došo u avliju i seo na klupicu pred bugaricom. Pušio je i sa cigarom na po usta ispriča Bosi šta je čuo da se izdešavalo. I kako su se Ljubomir Žiraj i Moga Guščar posvađali, i kako je bio svirac kad su se pomirili, i kako su posle otišli kad je muzika došla prid pevačicu, i kako je pevačica sedila Bujdošu u krila i pevala mu Peli peli dade, a Bujdoš je plakao i iz tanjira kao supu je sas kašikom srkao mešanu. A Sovra violinista mu je dolivo i nisu ga manuli dok mu sve novce nisu izvukli. A kad su ga očupali ko guska, pravili su se da ga ne poznaju. A kad je on onako pijan jedva stojeći kreno da zagrli pevačicu, jer računa ima prava, sve mu je novce izvukla i platio je, a Njegoš cigan ga je izvuko iz kafane i tamo sas druge strane ga je tuko i sve nogama ga je šutovo govoreći mu da je gaža i da sramoti sve cigane u selu jer ide kod gazda u selo da lepi, namesto, dodaje Slavko, da ih vara ko svi drugi cigani u trgovini. Al to nije bilo dosta već se Bujdoš opro kod Đure Klozetara i otišo kod Katice Purkarine i uzajmio je od nje novce pa se vratio u kafanu da otme od drugi cigana muziku sas novcima. Neznam di je bila policija i kako se nisu našli ti u pripravnosti, a toliko i uvek Bujdoš čašćava. A cigani su mu govorili da je on tanicko i da on ne zna šta je to romano. A taj Sovra i ta pevačica Hajra čudo su napravili i mlogo ljudi su satarili i novce su im uzeli. A kad je stigo s novcima, da otme muziku od cigana drugi i da povrati ponos, onako sav modar oko očiju i nateko izvadio je deset crveni i onako prid celom kafanom podigo uvis novce i vikno: Dajem deset crveni za jednu pesmu, a kolko dajete vi, oću da muzika oma dođe kod mene zastal. I mzika je stala, a kelner mu je dono celu litru konjaka i još je Bujdoš kazo nešto, ali se i ne sećam šta, na ciganskom, a cigani su mu prepustili muziku i naravno još jednom su odpevali Peli peli dade i hajra mu je sedila u krila i kad je završila pesmu i kad je muzika stala on je podigo flašu i ispio je naiskap. Posle je kažu izišo napolje. I sad eto sigurno se negdi mučio, eno ga leži usran i upišan u park na klupu. Bosa ga je slušala smireno. I kad je Slavko otišo, dala je detetu, Miri koja se bila probudila, da doručkuje, a onda je uzela drvena kolica na kojima je vukla zemlju za čerpić i otišla u park, i tamo je onako pijanog natovarila Bujdoša u nji i donela da prid kuću, prvo, a onda kod jame i banje di je bilo vode i tamo ga je skinula golišavog i oprala sas njega smrad i ponovo ga onako obeznanjenog vratila prid kuć,u a onda ga uvukla i smestila na krevet. Nikakve znake napetosti kroz svo to vreme nije pokazivala, ni bes niti je galamila, jedino joj je pogled bio leden i da je čovek prosto uplaši od njega. Bujdoš je spavao ceo dan i celu noć, i još dvaput se usvršio u krevet ne znajući za sebe i bio je ispovraćan. Sve je ona to sklonila ispod njega i oprala. I kad se najzad probudio i kad ju je pogled, shvatio je da se nešto strašno desilo, a ona, Bosa samo ga je pogledala onako jadnog i snuždenog, kako izbegava kao kuče da je gleda pravo u oči i rekla: Od danas ja više nisam Bosa Bujdošova, već si ti Bujdoš Bosin. I ko ju je poznavo, tako je i bilo. I stvarno uloge su se zamenule i Bosa je preuzela vodeću ulogu u porodici. Pošto je potrošio velike novce za koje je celo leto radio, u jesen se i ne može nešto zaraditi, Bujdoš se cele zime troškario od onog što je u kući bilo skupljeno. Cigani su kazali da je izgubio svoje ja. I od proleća kad se on malo smirio i kad ga je vodila u crkvu da se zakune da ne pije više, njihov život se nekako unormalio. Radili su oboje, ali je Bosa išla kod gazda kad je trebalo da se uzimaju pare. I svakog dana mu je fasovala dinar, nije ga želela baš do kraja srozati, ali mu nije dala pardona. Jer Bujdoš je umo lepo da joj priča, a umo je i da joj noću neda mira, a što je najvažnije bio je dobar majstor i nigdi se sas poslom nije sramotio, i nije gubio obraz. I kad se sve ekako smirilo i kad se zaboravilo i nekako su se ponovo zavoleli. Išli su u bioskop, odlazili su i u kafanu na muziku. I kad je kram šetali su se zajedno i gledali šta sve ima po šatrama. Bosa je kupovala uvek neke sitnice za kuću, a on je išo pored nje i nosio torbe. I zavoleli su se, a ljubav kao da nije ni prestajala, samo ko da je u jednom trenutku naišlo neko nevreme iz kojeg su se izvukli. A već sledeće godine Bosa sas šest prstiju je zatrudnila i kad su išli sokakom ona je ponosno nosila svoj stomak, a on je samo ševerio oko nje.
a kad je prošo pored kuće roditelja na ulici je video oca u pokidanim čakširama i košulji kako stoji i njemu se nije javio. I dok su karuca u kasu izlazila iz sokaka i sela, samo je u sebi promumlao onako sa blagim kezom, i krivljenjem glave, kao ljubazno, a bezobrazno: Zbogom, sirotinjo! Potom se okrenuo prema Ljilji, koja je bila sva nabeljena od pudera sas ustima nakarminjenim u crveno i sas crvenim rumenilom na obrazima, blago ju je pogledao sa nekim naklonom, a ona mu se jebozovno nasmešila. Sunce je već lakšavalo kad su stigli na mali prelaz kod Radojeva, koje su samo jakim kasom prošli kao nošeni vihorom prema Crnji i grofa Čekonjića vili koja je bila pretvorena u hotel. Tamo su ih dočekali kelneri i Milan je izvato konje i smestio ih u štalu, a Bujdošu i Ljilji su dali najlepši aprtman za mladence. Trebala je to da bude prva ljubavna noć njega, gospodina kneza ciganskog, i najlepše dame o čijoj lepoti i gracioznosti su i pesme pravili ciganski tamburaši po kafanama u celom Banatu.
' xlink:href='%23b'/%3e%3cuse fill='black' filter='url(%23c)' xlink:href='%23b'/%3e%3cpath fill='white' d='M12.162 7.338c.176.123.338.245.338.674 0 .43-.229.604-.474.725a.73.73 0 01.089.546c-.077.344-.392.611-.672.69.121.194.159.385.015.62-.185.295-.346.407-1.058.407H7.5c-.988 0-1.5-.546-1.5-1V7.665c0-1.23 1.467-2.275 1.467-3.13L7.361 3.47c-.005-.065.008-.224.058-.27.08-.079.301-.2.635-.2.218 0 .363.041.534.123.581.277.732.978.732 1.542 0 .271-.414 1.083-.47 1.364 0 0 .867-.192 1.879-.199 1.061-.006 1.749.19 1.749.842 0 .261-.219.523-.316.666zM3.6 7h.8a.6.6 0 01.6.6v3.8a.6.6 0 01-.6.6h-.8a.6.6 0 01-.6-.6V7.6a.6.6 0 01.6-.6z'/%3e%3c/g%3e%3c/svg%3e){kind=small}
