Strpljenje nije stvar izbora već pitanje karaktera koji se godinama u pojedincu kom je stalo pre svega da bude čestiti čovek usavršava.Moje strpljenje je često stavljano na proveru od strane bližnjih, a i od onih koji su preludirali na to.Slušao sam svaku rečenicu upućenu meni sa pažnjom i uvažavanjem. Trudio se da odgovaram u onoj meri koliko je bilo primereno, vodio računa da kontrolišem svaku reč moju izgovorenu.Ali očiglene ponekad sagovornicima nije dovoljno što si pažljiv prema njima, što si odličan slušalac.Oni često stavljaju na probu tvoje strpljenje.Vade sa periferija svojih duša, alatke retoričke nasumične i krenu kopati po tebi.Počinju lagano da razaraju tvoju mentalnu tkanicu,počinju seći, rezati, čupati, kidati a što je najgore prekrajati je po svojoj naopakoj volji. Boli te,ali ćutiš, veruješ da će proći,a i da se ne zameriš,pa makar to bio i bezobrazluk, ali u pitanju su bližnji. Veruješ da će proći i strpljiv si dok ti besomučno grabiljaju svojom nakaradnom retorikom, i besmislenim provokacijama po živcima.A onda se bol pojača, i shvatiš da bližnji i nisu toliko blizu,a i stpljenje više nema smisla,jer uzmiče pred bolom.Zaustavljaš ih i kažeš dosta.
