Nekad su ih berberi dok su ih zvali još i hirurzima držali u posebnim vitrinama u staklenim flašicama kao sredstvo za prvu pomoć kad se ljudi okrve od jake rane u Banatu.. Zadatak pijavica je bio da sisaju krv. I to se onda smatralo lekom. Ali u vremenu sadašnjem postoje duhovne pijavice koje se zabodu pod kožu vaše duše i sisaju vašu energiju. Podsisavaju revnosno i halapljivo, a kad se dobro nahrane i uhrane odlaze dalje do sledeće žrtve. Često ih i ne primetite kad vas napadnu i opsednu. Tek kad počnete da malaksavate vidite da nešto nije u redu. Uplašite se i počnete ih naglo kidati sa sebe, i vidite puno ih je, a svako čupanje je bolno. Počinjete da zapomažete, da vičete, da besnite, ne pomaže. Ponovo ih čupate, vidite da ne vredi. Bacite se na zemlju pa se bacakate nogama, i opet ništa. One su tu, ne odvajaju se od vas. Padate u očaj u nemogućnosti da ih se oslobodite. Nalivate se alkoholom, ulazite u promiskuitetne veze, pijete tablete za smirenje, i opet one su tu, hrane se vašom duhovnom energijom, i rastu, i goje i bubre. I već se pomirite da nema leka, kad vam sevne misao, da ponavljanjem duhovnih aktivnosti i smanjenjem događanja učinite bar na kraće vreme vašu dušu dosadnom. One, duhovne pijavice, sve osim dosade mogu da podnesu. I videćete kako se bezbolno počinju otkidati od vas, a kad jedna krene, pošto imaju čoporaški instikt, krenuće sve. I tako otrebljeni za nekoliko dana ćete se regenerisati i obnoviti duhovne sadržaje i kao novi sveži i čisti pred sobom i svetom nastavićete dalje.
