U mome detinjstvu babom se smatrala svaka žena koja je imala unučade i koja je prešla šezdeset godina. Do tih godina su ih zvali starijim ženama, a posle tog perioda majkama, bakama, nanama, bakicama, i tako dalje. I tako su one, u letnjem periodu svake nedelje popodne, sedele na ulici, i naravno, častile su se kolačima ili pak voćem kako koje je išlo redom, od višanja, pa do grožđa jesenjeg, a kad krene kuvani kukuruz o Gospojini, onda su onako krezubave glabale velike i žute klipove. U moje vreme su babe bile u crno obučene i nosile su i suknje i podsuknje i suknjerce. A na ćošku kraj tarabe bilo im je kultno mesto za sedenje. Na glavama su imale marame, koje su povezivane uglavnom na veliki rogalj i bile su i one, zajedno sa bluzama, tamne, da ne kažem crne boje. Jedino su im košulje koje su nosile bile od šifona i one su bile u malo svetlijim bojama, ali to se nije videlo. Leti obično nisu nosile donji veš, pošto je to u njinoj mladosti za starije žene bio trošak, a i da mogu lakše i brže, pošto su obično imale slabiju petlju, da svrše nuždu, ma se našle i na sred sokaka. Međutim, naše babe kod tarabe su su bile posebno vešte u letnjem periodu, a pogotovu kad jedu i kad se časte sa lubenicama, u svršavanju male nužde u sokačiću iza ćoška. Nije im se išlo kući pa su, kad im zaškripi, samo odlazile nekoliko koraka iza ćoška i u stojećem stavu i ne zadižući suknjerce obavljale poslove. Nama, deci iz komšiluka, nikao nije bilo jasno kako se sve to obavlja pošto ih nikad ne vidimo da su mokre. Jednom smo se, preko puta od njih na susedom poljančetu, ja i moj drugar Mita topali i usput smo pogledkivali kako se babe ređaju. On mi je otkrio da one idu iza ćoška da obave malu nuždu. I činilo mi se da je najveštija bila baba Kila, skraćeno od Rakila, koja je to sa veštinom maestra činila. Šta sam ja zapravo video. Da je ona malko kao počučnula, da je obema rukama raširila široke suknjerce, i da je gledala u nas, i kad je videla da mi u nju gledamo, još nas je pitala: Jel' oćedu da vam pucu topovi? Ja sam ćutao, a MIta je zablenuto odgovarao da oćedu, samo kad se u nji dobro pljune. I dok smo se mi snašli, ona je obavila svoje, i kao da se ništa nije desilo vratila se na svoje mesto među ženama i nastavila da glaba svoj kuvani kukuruz.
