Pisci pišu, kritičari kritikuju, a landupe podjebavu, tako se u jednoj pesmi izjasnio pesnički subjekt kog ću u ovoj pričici nazvati NN.I pošto je u pesmi činilo mu se da je poseban i da je dopadljiv, prijemčljiviji nego drugi junaci koji defiluju po dnevnoj štampi. Ali jednom čitaocu se previše dopao naš pesnički subjekt, i zavoleo ga je iz prve.Te književne ljubavi koje se dešavaju onako potmulo incestuozno i perverzno teško da je iko do sada objasnio.Teško da ću i ja dati veći doprinos od onih koji su kroz istoriju moderne i posmoderne to iskazali.Ali ja sam primetio da je moderan čitalac veoma zaljubljive prirode, i uza sve je nervozan, pomalo suicidan, što je obrazovaniji, a takođe i što je eruditivniji sve je, sve je razmaženiji sebičniji i posesivniji. I tako se naš NN našao u jednom trenutku na aerodrumu,trebao je putovati u jednu daleku zemlju, a i čitalac je želeo sa njim samo se palašio vožnje avionom.NN je krenuo da leti, a nervozni i učeni pomalo suicidni čitalac se naljitio. I brzo je izvadio iz malenog džepića jedan geštetner i našampao letke svoje srdžbe i podelio ih po aerodrumu i jedan deo je dao da piloti iz drugih aviona njegovu ljutnju prospu po čitavom svetu u vidu letaka lascisivne saržine.NN je odleteo, drugi čitaoci su pročitali letak i namesto da se naljute na pesničkog subjekta koji im je razgaljivao dušu oni se naljutiše na nervoznog čitaocea. I oni napisaše na stotine letaka uperenih prema nervoznom čitaocu. I zatrpaše ga i prosto sahraniše ga papirima, jer pravim čitaocima, jednom junak uvek junak. A pogotovu kad je upitanju bio naš čuveni NN.
