Nikad se više nije pisalo nego danas, nikad se više nije slikalo, niti pak muziciralo nego danas. Biti umetnik je in i svi bi hteli da budu umetnici što je i normalno, jer svi žele da veruju u staru zabludu da umetnost donosi, kroz delo, preodužetk života i kad nas fizički ne bude na ovom svetu. Umetničko stvaranje je postalo demokratično i dostupno svima i svi se iskazuju, svi nešto pišu, slikaju, sviraju itd.
Čovek je slab i nedovoljan sebi i drugima, a ipak ima želju za trijumfom i da bude pobednik u životu. Kreirajući boje, reči, tonove, pokrete, stvarajući skladne, uravnotežene, lepe i privlačne postulate svoga duha i materijalizujući ih u vremenu i prostoru, on oseća uspeh i oseća se pobednikom. I zato umetnost kao kompenzacija za svu ljudsku nemoć.
