Retko igram u timu, pa ma koja vrsta sporta je u pitanju.Uglavnom sam solo igrač. Ponekad i na žici, na oštrici žileta, u bagraču sa ključalom vodom u užarenoj peći i tako dalje i tako dalje...Ja nemam ništa protivu timske igre, kad nužda nalaže, prihvatam i savesno igram u timu, ali se retko vezujem da bih iz njega crpio snagu identitet i samopouzdanje.Najčešće prihvatam utakmicu dve, a naduže jednu sezonu, i trudim se da sa moje strane odigram ono što se traži i što se očekuje,i nikada ne obećavam previše.Igrati u timu znači napraviti malu zaveru grupe ljudi da bi se postigao odrećeni cilj. A gde je zavera tu je i izdaja, a gde je i izdaja tu je i svađa i svi ostali problemi.Zato sam se još od detinjstva odlučio za individualne sportove, za solo igru pa ma kako to bilo teško i ma koliko me to ponekad skupo koštalo.Timovi ne vole solo igrače. Retko ih uključuju u igru, osim kad moraju, kad ih nužda natera.Inače obično se ponašaju kao da oni ne postoje.Niko kao timovi ne ume da se toliko bezobrazno čini nevešt pred pojedincima koji soliraju, pa još kad to dobro rade.Pojedinci oni koji su pravi i koji iole drže do sebe retko se nameću da budu timski igrači, ali kad ih timovi pozovu rado prihvataju da odigraju za njih nekoliko utakmica, tek da osete sebe među drugima, da vide da su a dobrom putu, da osete nadmoć i da sebi potvrde ispravnost odluke za soliranje.Tako se i meni jednom desilo pozvali me u tim i dali mi rezervni dres, za svaki slučaj, prihvatio sam ga premda je to bilo malo ispod časti, ali prihvatio sam zanjući da timovi uvek žele da unize pojedinca koji nije deo stalne postave.I naravno istrčalo se na teren, ja sam sedeo na klupi za rezerve, pratio igru i i čekao da me pozovu, ako im budem potreban. Tim je imao priliku, ali im prilika nije bila naklonjena.Jer timovi su sastavljeni od ljudi, od različitih temperamenata i sujeta koje se tek u retkim trenucima užljebe i upasuju da sve bude savršeno i potaman.I kad je prvi put zapelo pozvali su me na teren.Utrčao sam u dresu rezervnog igrača i veoma brzo nametnuo i taktiku i tempo,a sa nekoliko solo driblinga uspeo da pridobijem publiku za podršku i aplauz i naklonost timu za koji sam igrao.Protivnički tim je počeo da gubi samopouzdanje, jer naklonost publike znači i više no što se može pretpostaviti. Tim za koji sam igrao je dobio krila i akcije su krenule preko mene i ne samo to već su me igrači podsticali da ih sam pokrećem.I tako sam, iz nužde prihvaćen, kao solista za veoma kratko vreme od rezervnog igrača postao centarfor i ne samo to već i kapiten tima koji je pobedio. A nakon utakmice,slavu i poene sam ostavio timu,i povukao se zadovoljan posle dobro obavljenog posla, a tim je nastavio da likuje duboko verujući u svoju pobedu.
