Noć pred Vujičinu sahranu proveo sam, po zadatku, u dubokom kamenom bunaru koji je ličio na one podzemne šahtove i hodnike iz američkih akcionih filmova. Bunar je kažu presušio, osim ako se ne otkriju nove žile. Oštrim čeličnim ašovom kopao sam zemlju koja kod svakog udarca menjala oblik, i boju, i čvrstinu. Do vode, govorio sam u sebi molitvu, Bože, pomozi mi da izvršim ovaj zadatak. Tog časa, kao i danas, moja svest i razum nisu poznavali nalogodavca, a osim volje i imperativa u sebi nisam imao ni jedan drugi osećaj. Kopao sam, menjajući mesta, ritam udaraca oštrim sečivom o tlo, o zidove bunara. Nisam osećao umor, a kad sam nalazio mesta što vlaže kopao sam dublje, silnije. Ne, ne, nisam bio očajan, a ni besan, kopao sam snagom verujućeg čoveka. Tamo gde ima vode, znao sam, ima nekoliko manjih i slabijih žila. Već sam ih nekoliko našao, voda je nadolazila, ali ne dovoljno jako. Nastavljao sam znajući da sam na dobrom putu. Telo mi je bilo krepko i što sam više kopao, snaga u mišicama je bivala sve jača. U bunaru je bio polumrak, samo su se čuli moji udarci i povremene varnice kad sam sečivom ašova udarao o granitne stene. Bio sam sam, a ipak nečije prisustvo sam osećao, u vazduhu sam osećao, ali nisam obraćao pažnju, znao sam da moj anđeo čuvar i usud uvek idu samnom, prate me u stopu, tako je jednostavno od Boga i ja tu nemam šta, moje je da otkrijem novu žilu. Da presahlom bunaru vratim Vodu. Prošlo je nekoliko sati dana, godina, možda i čitava večnost. Na dnu bunara nemate pretstavu o vremenu, ono kao da ne postoji. Evo već šest žila sam otvorio, voda nailazi, ali polako, nedovoljno snažno, a napolju vlada, među narodom vaskolikim, žeđ. Nastavio sam još jače i silnije, stene su se grušile pod sečivom mog ašova. Sad znam, alat sam uzeo sa freske Hrista sa ašovom iz hrama u Kumanima. Stenje se pod njim grušilo kao da je ćeten alva, i gle, na bočnom zidu vlaži. Uda rim još nekoliko puta, ovo je sedma žila , tu je, pomislio sam. I zaista, nakon nekoliko veštih udaraca, voda krenu, a širina njenog mlaza se u svakom tenutku povećavala. To je sedma žila, Gospode, hvala ti, to je novi zenit. Do kolena sam bio u vodi kad sam krenuo da se penjem ka izlazu. Usput sam pomislio treba izaći inače će me izliti kao rčka. Napolju su me čekali prijatelji. Kažu imaš novi zadatak: da čuvaš bunar. Samo to, pitao sam. Samo to. Odgovara mi.
