O električarima

 Od kad smo početkom pedesetih godina uvukli struju u naše selo, električari, i banderaši i ovi koji idu po kućama su bili uvek posebno uvažavani. Jer govorilo se u mome detinjstvu sas strujom se nije šaliti.Nas su decu uvek posebno opominjali da vodimo računa i da ne čačkamo oko stuje, pogotovu ne sa ekserima i sa nekim metalnim predmetima.A vreme  je prolazilo i danas je veoma malo onih meštana koji pamte kako je bilo kad se nije imalo struje u selu. Kad se u večernjim satima koristila petrolejka, kad su nošeni fenjeri  ulicom da se bolje vidi, a po kućama su korištene sveće, a pošto su se one kupovale i činile su se domaćinima skupim koristile su se žižke koje su pravljene od parčeta krpe i svinjske, ponekad prelave masti.Svaka kuća je imala i lampe koje su se punile sa vitriorom i imale su svoj stenjak koji je mogao da povećava i smenjuje plamen.A onda smo se navukli na lektriku, i do dana dašnjeg se ne skidamo sas nje, osim  kad nam je zbog ne plaćanja ne isključe. Kad državi zaškripi malo kod novaca, pokrene se policija da po drumovima vata i kažnjava one koji ne poštuju saobraćane propise, pokrenu se inspekcije koje krenu po dućanima i privatim ugostiteljskim objektima da taže dlaku u jajetu i da kažnjavaju one koji ne poštuju ili pak greše u primeni propisa i zakona. Ali ono što je najčešće kreću i lektričari u naplatu dugova za struju i tv preplate.Poslednjih godina kako je struja poskupela a narod sve više osiromašio isključenja struje su postala sve češća i normalnija. A lektričari su se pomalo osilili jer su osetili važnost i značaj monopolskog položaja firme u kojij rade. Neki ljudi nisu dozvoljavli da im se seče struja pa su sa vilama stojali ispred bandere da im ne seku struju. Ti su posle nekog vremena završavali u zatvoru. A postoje oni koji su dozvoljavali da im se struja iseče ali su je docnije sami uključivali pa su takođe završavali posle nekoliko meseci u zatvorui. A naravno i struju su morali da plate. U sirotinji i nemaštini u poslenjih nekoliko godina više ništa nam nije ni strašno ni opasno.A kad lektričari krenu od jednog kraja sela prema drugom, zna se da će pod pretnjom i prinudom isključenja ljudi trošiti i ono što nemaju, tako da će pozajmljivati pare ili pak ulaziti u crveni minus u banci samo da isplate struju i da im je ne seku. A naraod zaražen tekovinama napredne civilizacije i najmoderijeg i najboljeg od svih svetova koji su poznati troši sa svešću da je to potreba, a kad treba da se palti, ponekad je u problemu. A svi se vakaju da nemaju gde da zarade pare. A vajka se i država, pa   i njoj nema druge do da ih zaradi kod naroda koji ponekad ima i ono što nema.A električari su i dalje na ceni, jer se nezamo  kad će nam koji trebati, vreme je nesigurno, primanja neredovna, a troškovi svakodnevni.