Danima već obilazi oko moje kuće.Posmatra me iz daleka, krišom iz tamarike, iza rundela sa jesenjim ružama, pokušava na svaki način da se uvuče u moj život i kuću.Nisam mu prijatelj već godinama i ne prihvatam ga u svoje društvo i ne podležem njegovim čarima pa ma u kom mi se obliku nudio.Uporan je i ponekad besomučno kidiše na moje srce.Ono se brani verom u Boga i tihovanjem, literaturom.
Međutim demon je uporan i kad ne može da se nosi samnom kreće na moje bližnje, kako u porodici tako i među prijateljima.Neumoran je vidim i zato treba biti oprezan.
Kad se uvuče u kuću,tada za kratko vreme ovlada životom kako vašim tako i onima koji su vam bliski.
A viđao sam ga u nekim prijateljima, prepoznavao u porodicama koje je nemilosrdno razarao težeći svom ovaploćenju i gospodarenju njima u potpunosti. Viđao sam ih kako se ne snalaze jer on menja lice i oblike, on se često maskira i kamuflira tako da naizgled maske nevinosti i haljine čednosti oblači i tako zavodi. Ponekad se i žrtvuje kako bi učvrstio poverenje kolebljivaca u sebe.
Kad sve razori i kad iza sebe ostavi patnju I pustoš uvek traži novu svežu žrtvu. Za demona strasti narod je govorio, MEČKA IDE SOKAKOM, A PRID NEKU KUĆU STANE PA SE VALJA.
