Kad je hladno, kad je u duši hladno, i na ulici i u kući kad je hladno uhvati nas ogromno nezadovoljstvo i neka neuravnotežena nervoza i bes kojem ne umemo ponekad da se odupremo.Sve se pomeša i ustalasa u nama a pogotovu strahovi, koji taknuti jednim koji se zove strah od hladnoće i naša nespremnost da se sa tom vrstom bola suočimo sve nam pokrene u sećanju i otvori se čitav jelovnik, katalog naših strahova na bolove koje smo na ovaj ili pak onaj način proživeli pripatili i pretrpelii. Uvek mi se tako pokrene taj nervičak straha koji ne umem prosto svešću da kontolišem i on me goni u različita iracionalna stanja od kojih je traženje utehe u crnom vinu jedno od najčešćih, kaže mi prijatelj Pera telefonom jednog jutra. Topla kafana društvo jedanako spremno da se kiseli sa tobom u pijanom kafanskom zanosu sa muzikom koja najčeće falšira, ali se to i ne primećuje kad se malo više popije i kad osećanja otupe i kad strahovi ustupe mesto nekoj bahatoj kuraži koja i nema nikakvog smisla i koju je teško protumačiti, ali ona nailazi kao oluja, kao odbrana kao uragan koji po svaku cenu želi da potisne one strahove koji su ga proizveli i u tako bljuzgav zanos bacili.Moja pijanstva su retka kažem Peri mom drugu, i ne prijaju mi, i sada dok se osećam nekako uplašeno posle njegove priče a sama pomisao na alkohol mi još više pojačava stahove i neurozu.A poslednjih godina sam pronašao i jedan stari, a novi lek kad su u pitanju zimski strahovi, a on se zove topla soba, dobra knjiga i naravno fejs.Pera mi odobrava toplu sobu, dobru knjigu, sveže okupanu ženu, kao ponudu za bezalkoholnu terapiju protivu strahova kad zima narne, ali sa fejsom se ne slaže nikako.Nestvaran mu je kaže, a on voli samo kad je nešto opipljivo, i spusti mi slušalicu. Nekoliko trernutaka sam ostao zbunjen sa slušalicom u rukama, a onda sam otvorio fejs i počeo njegova opipljiva i stvarna emotivna stanja i doživljaje da beležim u jedan za njega ne stvaran kosmički prostor.
