- Ime i prezime, zaposleni, saradnici
Banatski kulturni centar iz Novo Miloševa je privatna porodična kreativna industrija koja je prošle godine slavila tri velika jubileja: 35 godina od osnivanja Kulturnog dvorišta u porodičnoj kući moga oca, trideset godina od pokretanja izdavačke delatnosti Novog Zenita i petnaest godina od postojanja u ovakvom obliku gde smo najvećim delom oko programa i izdavaštva zaduženi moja ćerka Senka Vlahović i ja, dok je oko administrativnih poslova, finanasija i prodaje zadužena moja supruga Silvija Vlahović, a moj sin Nikola je zadužen kao asistent na marketingu u društvenim mrežama.
Pored moje porodice imamo i veliki broj prijatelja i saradnika i stručnjaka koje povremeno angažujemo i koji nam pomažu kako bismo mogli da realizujemo neke i manje i veće i veoma zahtevne knjige, a i našu godišnju produkciju. Mi sami sebi kao porodica i izdavači nismo dovoljni i zato smo širom otvorili vrata i pokazali spremnost koja je učinila da imamo veliki broj saradnika a isto i tako i veliki broj autora kako iz zemlje tako i iz inostranstva.
Za razliku od drugih izdavačkih kuća koje su uglavnom smeštene u gradovima mi delujemo iz sela i mogu vam reći da smo uvek pod nekom sumnjom i prismotrom, da li smo dovoljno dobri, da li smo dovoljno stručni, uopšte uzev ljudi su u početku bili puni predrasuda kad u pitanju naš rad, jer nisu navikli da izdavači dolaze sa sela. Iz tog razloga mi smo morali da se više trudimo i da na tržištu nudimo knjige i izdanja koja druge izadavačke kuće nemaju.
Naš koncept delovanja je da idemo iz lokala i da delujemo onim što radimo na globalni nivo, aktivno koristeći nove tehnologije kako bi se približili čitalačkoj publici. Međutim novo vreme u trećem mileniju nas uči da u sveopštim krizama ponekad i nije loše biti u selu. Tim pre, jer radimo u prostoru koji je u našem vlasništvu, tako da već u startu imamo smanjene troškove koji su vezani za troškove poslovanja. U selu su takođe i svi drugi troškovi smanjeni jer nam je radno mesto kod kuće pa ne moramo koristiti gradske prevoze ili se pak voziti autom da bi došli do kancelarije, a da ne govorimo o zakupima magazina koje neki izdavači po gradovima plaćaju da bi u njima držali knjige. Mi se inače trudimo da sve ono što radimo radio sami kako bi smanjili troškove poslovanja.
Imati privatni kulturni centar znači ne biti za razliku od javnih preduzeća na budžetu i znači da od poslovanja se moraju plaćati svi troškovi. Nama niko ne plaća troškove već mi to sami činimo iz poslovanja. Ako nas pitate kako opstajemo. moram da kažem teško. ali ipak opstajemo i uspevamo da se održimo na nogama.
Negujući koncept Istorijskog banata kao regije mi smo krenuli iz jedne tačke i kroz svo ovo vreme pravimo krugove koji se svake godine proširuju i postaju kocentrični krugovi u čijem sedištu se nalazi porodična kuća Vlahovića koja je na ovoj lokaciji poslednjih sto pedeset godina i kojoj je smešten Banatski kulturni centar i verujem da će tako ostati i u vremenu budućem.
U poslednjih petnaestak godina objavili smo više od 500 naslova a imamo autore iz preko 150 gradova i sela kako kod nas iz Banata tako i iz Vojvodine. Srbije i regiona. a imamo autore iz nešto manje od trideset država, kako iz okruženja, Evrope tako i iz sveta.
U poslednje dve godine, od kad nas je planetarno zahvatila pandemija korone, mi iz BKC-a smo smanjili program naših našiih manifestacionih aktivnosti, a kako su u isto vreme obustavljene i sve promotivne i sajamske aktivnosti, odlučili smo se da delujemo na jedni mogući način a to je virtuelno. Mi smo veliki deo ranijih aktivnosti zbog toga što smo u selu rešavali preko interneta i i virtuelno i zahvaljujući novim tehnologijama uspevali smo da komuniciramo kako sa našim autorima saradnicima tako i poslovnim patnerima i da se trudimo kroz svo ovo vreme ostanemo uspravno i na nogama bez obzira koliko je situacija teška i nepredvidljiva.
Prošla izdavačka godina nam je bila može se reći radna. Objavlili smo oko 60 novih naslova u različitim edicijama.
Posebno je interesantna saradnja i koprodukcija sa pokrajinskim kulturnim centrom Miloš Crnjaski sa kojima smo uradili prvo kolo izabranih dela Bogdana Čiplića u šest knjiga koje ovih dana izlaze iz štampe. Delo Bogdana Čiplića je doživelo novo čitanje i tumačenje od jedne nove generacije književnih kritičara. (Dela: Stravična zvona,
Đura Jakšić, Na veliko i na malo, Pesme, Izabrane drame, Tragom „mezimčeta srbskog”;
Uredništvo: Bojana Popović, Milivoj Nenin i Radovan Vlahović; saradnici: Viktor
Škorić, Milana Poučki, Nenad Stanojević, Gordana Svilengaćin)
Takođe ovih dana izlaze iz štampe i prve knjige mladih autora do 35 godina starosti koje radimo u saradnji sa gradom Kikindom. (Neda Ibrajter: Sunce, Vesna Špirić: Još uvek sanjam, Tamara Ristić Kezz: Svemirske oči, Mladen Đuričić: Fragmenti o Lazi Kostiću, Aleksandar Mitrevski: Muzički život Velike Kikinde)
Ove godine smo imali i koprodukciju izdanja sa Arhivom Vojvodine za knjigu Radovana Šokolovačkog pod nazivom Mokrinski rodoslovi 2.
U ediciji Istorija / Kolonistička naselja izašle su nam četiri knjige dr Milana Micića (navesti naslove i složiti fotke)
Španija: Germain Droogenbroodt: „The ephemeral flower of time” / Germein Drogenbrot: „Nežni cvet vremena”
Indija: Arvind Joshi: „what are the guards talking about in the dark?“
Nemačka: Gino Leineweber: „Engelstraum“
Švajcarska: Katia Wunderlin: „Integration ist mehr als ein Wort”
Slovenija
Franjo Frančič: „Ne : (izbor 1986-2019)”
Franjo Frančič: „Suncokreti: četiri drame”
1. Tijana Rapaić: „Zvono otvara vrata”
2. Sanja Obradović: „Isusovka”
3. Mirko Čavić: „Dragomir mi kazo”
4. Jovan Zafirović: „Dragi dnevniče”
5. Vlasta Mladenović: „Pesme za prekosutra”
6. Jovan Veljin Mokrinski: „Mićko Mokrinićko”
7. Franjo Frančič: „Ne : (izbor 1986-2019)”
8. Nada Kljajić: „Zbog čoveka u ljudima”
9. Katarina Đorđievska: „Rečnik stradanja”
10. Milan Micić: „Kolonija Vojvoda Bojović (1921-1941)”
11. Milan Micić: „Kolonistička naselja (1920–1941): Banat, Bačka, Srem”
12. Raša Popov: „Izabrane pesme” (Izbor i predgovor: Bojana Popović)
13. Slobodan Panić: „Intima zaljubljenog Boga”
14. Milena Živkov: „Pokušaj života”
15. Janko Šerfeze „Kako napraviti svoj grad”
16. Marija Tanackov: „Od knjige do kuće od kolača: Trgovci i zanatlije u (Velikoj) Kikindi”
17. Tatjana Većkalov: „Voleti očima”
18. Arvind Joshi: „what are the guards talking about in the dark?“
19. Gino Leineweber: „Engelstraum“
20. Milan Micić: „Aleksandrovački letopis. Knj. 1”
21. Milan Micić: „Kuća i hleb: Kolonistička porodica u Banatu, Bačkoj i Sremu (1920–1941)”
22. Živka Torbica: „Banaćanka”
23. Zlatomir Bokinac: „Farkaždin: Monografija sela 1363–2014. godine”
24. Radovan Šoklovački: „Mokrinski rodoslovi II”
25. Nada Kljajić: „Hajde da se igramo!: Kreaktivna knjiga baš za tebe”
26. Vladan Simić: „Intermezzo sećanja”
27. Miroslav Gašpar: „Mesečina iznad našeg dvorišta”
28. Senka Vlahović: „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”
29. Jelena Milošev: „Svetlost bačena u oči”
30. Ivan Simić: „Istorija železnice u Kikindi : 1857-2021.”
31. Germain Droogenbroodt: „The ephemeral flower of time” / Germein Drogenbrot: „Nežni cvet vremena”
32. Katia Wunderlin: „Integration ist mehr als ein Wort”
33. Jelena Milić: „Moj vetar banatski”
34. Miodrag Topić: „Godina Papagaja”
35. Franjo Frančič: „Suncokreti: četiri drame”
36. Milivoj Nenin: „Sutra je holnap : moji mađarski pisci / Sutra, azaz holnap : Magyar íróim”
37. Viktor Škorić: „Melanholični otpor forme”
38. Đorđe Pisarev: „Kopipejst ili život?”
39. Marinko Arsić Ivkov: „Traktat o gastronomiji: S posebnim osvrtom na bačku, bećarsku i banatsku kujnu”
40. Jasmina Malešević: „Isusove sandale”
41. Bogdan Čiplić: „Stravična zvona”
42. Bogdan Čiplić: „Đura Jakšić”
43. Bogdan Čiplić: „Na veliko i na malo”
44. Bogdan Čiplić: „Pesme”
45. Bogdan Čiplić: „Izabrane drame”
46. Bogdan Čiplić: „Tragom mezimčeta srbskog”
47. Ilija Bakić: „Dvostav”
48. Mladen Đuričić: „Fragmenti o Lazi Kostiću”
49. Radovan Vlahović: „I zato Pesnička republika”
50. Vesna Špirić: „Još uvek sanjam”
51. Aleksandar Mitrevski: „Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941)“
52. Radovan Vlahović: „Noćni razgovori sa sestrom”
53. Radovan Vlahović: „O Fejsbuk knjižavnosti”
54. Bratislav R. Milanović: „Pisma iz prastare budućnosti”
55. Andrea beata Bicok: „Avangardna poezija Rastka Petrovića”
56. Neda Ibrajter: „Sunce”
57. Tamara Ristić: „Svemirske oči”
58. Радован Влаховиќ: „Вечерен акт во моминската соба на Ленка Дунѓерски”, препев од српски на македонски јазик Филип Димкоски
59. Anica Draganić: „Tri veka vojvođanskih pivara”
60. „Narodni muzej Zrenjanin : 1911-2021”, autori tekstova Filip Krčmar i dr.
