Uzmemo
li u obzir Noćne razgovore sa sestrom i Dnevnik virutelnog zavodnika, romane
objavljene u 2022. godini, dok tumačimo „šta sanja i šta se u snu događa
gospodinu Snevalu”, uočićemo da san biva
nukleus ovog proznog tkanja. Snovita trilogija Radovana Vlahovića stapa stvarno
i nadstvarno, iskustveno i domaštano i sugeriše da pored mogućnosti zasebnog
čitanja, smisao otkrivamo upravo u taninim vezama ovih romana. Pri takvom kodu
čitanja malo i svakodnevno, dobija potencijal univerzalnog, a prostori
uzvišenog, dalekog i večnog bivaju otkriveni u uobičajenom. Na jednom takvom putu
otkrivanja, putu, „od nekud ka nečem, kao iz jedne postojbine duše u drugu“
zatičemo i Gospodina Snevala, protagonistu istoimenog romana.
Pred nama je roman u kome o Snevalu saznajemo u trećem
licu, budući da pripovedač jeste „prepisivač i beležnik“ njegovog dnevnika
snova (pisama). Vlahović se stoga odlučuje na jednu postmodernu igru, te se
figura priređivača, smenjuje se proznim celinama, neretko u epistolarnoj formi,
u kojima nam se Snevalo obraća u prvom licu. Beležnik snova, naime, u snu može
videti šta se dešava gospodinu Snevalu, te se u takvoj suptilnoj naznaci oseća
odjek Pavićevog Hazarskog rečnika, tačnije, Brankovića i Samuela Koena, pri
čemu san jednog jeste java drugog. Stapanje različitih vremenskih slojeva,
prostora i junaka uobličeno je kroz estetiku sna. U fiktivnom svetu Gospodina
Snevala on menja svoje uloge: on je oštrač munji, šišač riđovunih ovaca,
golubar, mlinar, ali, ime jeste njegova vokacija – uloga onog koji je opsesivno
vođen željom „da dosanja san“. Događaji koji se nižu u ovom romanu
uspostavljaju motivsko-simboličke spojnice, te linearno čitanje ostavlja utisak
promišljenog ulančavanja događaja, međutim, ovo delo u kodu postmodernog, može
biti pročitano na način koji čitalac saželi a da pri tome ne bude uskraćen za
idejno zračenje ovog dela.
Brojni likovi stupaju u dodir sa Snevalom i čini se da
kroz njegov lik bivaju reflektovane sudbine i priče drugih. Snevalo traži sebe
i svoju priču, što možemo ilustrovati jednom epizodom: u toj potrazi, već na
početku romana, nakon dirljive smrti Snevala kao Golubara, preobražen biva u spomenik
u podzemnoj železnici, te se razvija motiv silaska u Donji svet. U jungovskom
ključu pročitano, to može biti silazak u dublje slojeve nesvesnog uma. Podzemna
božanstva koje Snevalo treba da umilostivi su poročni, moralni stradalnici koji će mu na
kraju presuditi. O domenu psiholoških teorija, Gospodin Snevalo kao da se
nalazi u prostoru koji određuje Frojdov pojam „Id“ u kome ne postoje norme i
svi nagoni moraju biti realizovani. Stoga, za razliku od romana Noćni razgovori
sa sestrom koji je preplavljen ozračjem metafizičkog, prostor kretanja
Gospodina Snevala (pored brojnih poznatim vojvođanskih toponima) kao da je
određen izvesnim lutanjem i silaskom u nadrealnom ključu. Gospodina Snevala
srešćemo u strastvenom dodiru sa brojnim ženama; na promociji knjige; u
razgovoru sa Ivanom Stambolićem; a svoje mesto pronalaze i Majstor i Margarita.
Pred čitaocima su brojni lucidni događaji pretočeni u jednako igrivu formu o
snovima Gospodina Snevala koji
„stapa prošlost, sadašnjost i budućnost u jednu beskonačnu
filmsku traku koja se kreće s mnoštvom novih i neponovljivih slika, beleški
gospodina Snevala, koje će se kao pokretne priče na beskrajnom kaleidoskopu
vrteti iznova i iznova”.
Vlahović, ovim romanom kao da usložnjava zagonetku otvorenu u druga dva
romana snovite trilogije. Ostaje nada da će se priča o Gospodinu Snevalu iznova
zavrteti i ispisati nove stranice novih priča.
