Došla si niotkud, kao fantazija samotika, što razbija dosadu monotone večeri, gazeći pri tom bosim nogama jesenje ruže prekrivene snegom.Naga, mnogolika i bestelesna ogledaš se u razbijenim kristalima pahulja. LJubav je kažeš,ukosnica od mesečeve kriške.Tuga je prećutani smeh.A život umišljaj koji prozbiljno shvatamo.
