-
Ime i prezime, zaposleni, saradnici
Banatski
kulturni centar iz Novog Miloševa je privatna porodična kreativna industrija
koja je prošle godine obeležila tri velika jubileja: 35 godina od osnivanja Kulturnog
dvorišta, trideset godina od pokretanja izdavačke delatnosti Novog
Zenita i petnaest godina od postojanja Banatskog
kulturnog centra u obliku u kakvom i danas postoji, gde je primarno u izdavačkom
i organizatorskom poslu uključena moja porodica: moja ćerka Senka i ja, kao i moja
supruga Silvija i moj sin Nikola. Naravno, pored nas, Banatski kulturni centar
je središte jedne velike mreže saradnika, vrhunskih stručnjaka u kulturi i
izdavaštvu koje pozivamo da se uključe u naše raznolike projekte književnog,
umetničkog i naučnog karaktera.
-
Strategija
Negujući
tradiciju i koncept istorijskog multikulturalnog Banata, krenuli mi smo iz jedne tačke i kroz vreme pravimo krugove,
koji se svake godine proširuju, postaju koncentrični krugovi, u čijem središtu
se nalazi porodična kuća Vlahovića, porodice koja kroz generacije više od sto
pedeset godina opstaje na ovoj lokaciji, gde je i smešten Banatski kulturni
centar. Verujem da će tako ostati i u vremenu budućem.
Tako naša pozicija i koncept delovanja čine da iz lokala onim
što radimo delujemo na globalni nivo, aktivno i među prvima koristeći nove
tehnologije kako bismo se približili čitalačkoj i umetničkoj publici.
Došli
smo do trenutka kada izdavaštvo Banatskog kulturnog centra BKC KNJIGE broji oko
550 objavljenih naslova u oblasti književnosti, umetnosti i nauke, autore iz blizu
30 zemalja sveta, prevode na 12 stranih jezika i brojne nagrade za svoja
izdanja.
-
Za koga i za što
Obajavljujući knjige kako na srpskom
tako i drugim jezicima naroda Banata, Vojvodine i Srbije, naročito prevode sa
srpskog na manjinske ali i svetske jezike, knjige objavljujemo za čitalačku publiku
kako u našem zavičaju, zemlji, regionu, tako i za publiku širom sveta, za
publiku globalnog sela.
Prema edicijama i oblastima u koje se mogu
podeliti i grupisati naša brojna izdanja, takođe se vidi izdavački smerovi,
kraci i ciljne grupe. Izdavaštvo
Banatskog kulturnog centra karakteristično je po objavljivanju knjiga iz
sledećih oblasti:
– savremena poezija i proza, domaćih i stranih autora
– istoriografske naučne studije, među kojima se posebno izdvajaju one koje su vezane za istoriju Banata
– monografije, naučne i esejističke studije u oblasti književnosti, umetnosti, medija, filozofije, sociologije…
– prevodi sa srpskog na strane jezike i višejezične knjige, kao i dela pisana na stranim jezicima (prevodi su uglavnom na jezike naroda Banata, ali i druge strane jezike)
– prve knjiga mladih autora, iz oblasti lepe književnosti i nauke (master, doktorski radovi i druge studije)
– dela koja neguju baštinu, zavičajnu tradiciju i stvaralaštvo
– i dr.
-
Centar, znači: ne samo izdavaštvo
Banatski kulturni centar je tokom svog
delovanja je realizovao različite manifestacije i projekte: Evropski fejsbuk pesnički festival u
Novom Sadu (u saradnji sa Novosadskim sajmom), Festival ilustracije knjige
„BookILL Fest“ u Novom Sadu (u saradnji sa Novosadskim sajmom), Proleće
Sime Cucića u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu (jedno
vreme u saradnji sa UKS u Beogradu), Dani Teodora Pavlovića u Novom Sadu i
Novom Miloševu (u saradnji sa Maticom srpskom), Slovo ljubve (prethodno Sija
knjiga majke Angeline u Krušedolu i Sečnju), Pesnička
republika u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, i Sremčevi dani u Elemiru gde je BKC saradnik
u organizaciji književnog programa i Kolonije karikature.
Neke od manifestacija su bile vrlo
inovativne i prodorne, i u određenom periodu su imale svoj smisao i značaj, pa
se transformisale u neke nove oblike, menjale lokacije ili čak gasile, neke su utemeljena
duboko u tradiciji i prošlosti našeg naroda, neke su nacionalnog, a neke međunarodnog
karaktera. U svakom slučaju svedoče taj veliki komunikacioni i kreativni potencijal
naše institucije, i predstavljaju neku vrstu potpore i za izdavačko delovanje,
što sve ukupno rezultira krajnim artefaktima – knjigama, koje su neprikosnoveno
kulturno dobro. Jer događaju su važni ali izblede vremenom, a knjige zauvek
ostaju.
-
Distribucija/tržište - Knjige u 2021. (objavljene)
Izdanja
BKC-a se mogu pronaći u najvećim knjižarskim lancima (Delfi/Laguna), u brojnim manjim
knjižarama, a posebno ističemo da se kompletna produkcija može pronaći u
knjižari u sedištu Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu. Naravno postoji
mogućnost i on-line kupovine preko našeg sajta, koja je naročito postala fokus
u poslednje dve godine.
Od kad nas je zahvatila pandemija korone, kao i ostali
izdavači, bili smo prinuđeni da znatno smanjimo broj promocija i gostovanja, a
kako su u isto vreme bile obustavljene i sajamske aktivnosti, odlučili smo se
da delujemo pretežno virtuelno, što nam je ostavilo i više vremena za izdavačku
produkciju.
U
2021. godini objavili smo rekordan broj knjiga – 60 novih naslova od kojih ćemo
ovom prilikom zbog obima predstaviti samo jedan deo.
Na
prom mestu izdvajamo kapitalni projekat, prvo kolo izabranih dela Bogdana
Čiplića u šest knjiga, koji je realizovan u saizdavaštvu sa Pokrajinskim
kulturnim centrom „Miloš Crnjanski“. Delo Bogdana Čiplića je doživelo novo
čitanje i tumačenje od jedne nove generacije književnih kritičara. Dela Bogdana
Čiplića Stravična zvona, Đura Jakšić, Na veliko i na malo,
Pesme, Izabrane drame, Tragom „mezimčeta srbskog”
priredili su: Bojana Popović, Viktor Škorić, Milana Poučki, Nenad Stanojević,
Gordana Svilengaćin, a uredništvo čine Bojana Popović, Milivoj Nenin i Radovan
Vlahović.
Ove
godine smo po prvi put imali vrlo lepu saradnju sa Arhivom Vojvodine i
zajednički objavili knjigu Radovana Šokolovačkog pod nazivom Mokrinski
rodoslovi 2.
U
novoosnovanoj ediciji Istorija / Kolonistička naselja objavljene su četiri
knjige dr Milana Micića koje se bave temom kolonizacije posle 1. svetskog rata:
„Kolonistička naselja (1920–1941): Banat, Bačka, Srem: knj. 1”, „Kuća i hleb:
Kolonistička porodica u Banatu, Bačkoj i Sremu (1920–1941)”, „Kolonija Vojvoda
Bojović (1921-1941)”, „Aleksandrovački letopis : Knj. 1”.
Pomenućemo i autore i naslove iz stranih
zemalja objavljene u originalu, dvojezično ili u prevodu. Španija: Germain Droogenbroodt: „The ephemeral flower of
time” / Germein Drogenbrot: „Nežni cvet vremena”; Indija: Arvind Joshi: „what
are the guards talking about in the dark?“; Nemačka: Gino Leineweber: „Engelstraum“;
Švajcarska: Katia Wunderlin: „Integration ist mehr als ein Wort” ; Slovenija: Franjo
Frančič: „Ne : (izbor 1986-2019)” i „Suncokreti: četiri drame”.
Na
osnovu konkursa koji više od decenije realizujemo sa Gradom Kikinda, ove godine
objavili smo pet prvih knjiga mladih autora do 35 godina starosti iz Kikinde,
Srbije i dijaspore: Neda Ibrajter: Sunce, Vesna Špirić: Još uvek
sanjam, Tamara Ristić Kezz: Svemirske oči, Mladen Đuričić: Fragmenti
o Lazi Kostiću, Aleksandar Mitrevski: Muzički život Velike Kikinde.
U
ediciji Banat koju uređuju Milivoj
Nenin, Milorad Grujić i Radovan Vlahović objavljene su dve knjige : Raša Popov:
„Izabrane pesme” (Izbor i predgovor: Bojana Popović) i Marinko Arsić Ivkov:
„Traktat o gastronomiji: S posebnim osvrtom na bačku, bećarsku i banatsku
kujnu”.
Zanimljiva
je i dvojezična srpskom-mađarska knjiga Milivoja Nenina „Sutra je holnap : moji
mađarski pisci / Sutra, azaz holnap : Magyar íróim”.
Izdvajamo
i dve knjige eseja: „Kopipejst ili
život?” Đorđa Pisareva i „Melanholični otpor forme” Viktora Škorića.
Kada
su u pitanju savremena poezija i proza tu su knjige Bratislava R. Milanovića,
Ilije Bakića, Miodraga Topića iz Kanade, Vladana Simića, Jasmine Malešević,
Milene Živnov, Vlaste Mladenovića, Jelena Milošev i drugih.
Master
rad Andrea Beata Bicok pretvoren je u knjigu „Avangardna poezija Rastka
Petrovića”.
Na
osnovu doktorske disertacije Anice Draganić u oblasti arhitekture objavljena je
i njena monografija „Tri veka vojvođanskih pivara”.
Marija
Tanackov u svojoj knjizi donosi nova istraživanja „Od knjige do kuće od kolača:
Trgovci i zanatlije u (Velikoj) Kikindi”
„Narodni muzej Zrenjanin : 1911-2021” kapitalno je delo u našem izdanju čiji je
urednik autori dr Filip Krčmar.
U
ovoj godini meni su izašle dve knjige vezane za Fejsbuk književnost „O Fejsbuk
knjižavnosti” i „I zato Pesnička republika”, kao i prvi deo jednog novog
triptiha pod nazivom „Noćni razgovori sa sestrom”
Senka
Vlahović je knjigu „Antologija budućih snova: knjiga umetnika” napisla,
ilustrovala i dizajnirala, a sa ovim ilustracijama je imala samostalnu izložbu
Studentskom kulturnom centru u Beogradu.
Hvale
vredan je i poduhvat učiteljice Nada Kljajić sa knjigom „Hajde da se igramo!:
Kreaktivna knjiga baš za tebe”.
nisu pomenuti: Tijana Rapaić, Sanja Obradović, Mirko Čavić, Jovan
Zafirović, Katarina Đorđievska, Slobodan Panić, Janko Šerfeze, Tatjana Većkalov,
Živka Torbica, Zlatomir Bokinac, Miroslav Gašpar, Ivan Simić, Jelena Milić
-
Knjige u 2022. (plan)
Nabrojaćemo samo neke od naslova koje
dolaze. Plan svakako nije „zacementiran”, već živa stvar, i bokori se tokom
godine. Trenutno su u pripremi „Sto pesnika Irske” koje je odabrao i preveo na
srpski Andrija Ušjak iz Kanade, autor prevoda „Sto dama engleske poezije“ koje
smo mi, takođe, objavili; zatim uskoro izlazi knjiga novih prepeva pesama Marine
Cvetajeva, u izboru i prevodu Violete Bjelogrlić. Posabno izdvajamo monografiju
„Deset godina Evropskog fejsbuk pesničkog festivala” koji se održavao u Novom
Sadu i koji je svojevrsni svetski fenomen jer je putem Fejsbuka svake godine
okupljao 500 pesnika iz 20-ak država sveta, a za 10 godina više od 3000 pesnika,
a ovu monografiju je sada značajno
objaviti i u kontekstu aktuelne činjenice da je Novi Sad evropska prestonice
kulture. Ove godine biće objavljena i knjiga prošlogodišnjeg dobitnika Gramate Pesničke republike Gojka Đoga, a na
osnovu konkursa koje raspisujemo za nagradu Bogdan
Čiplić i za Prvu knjigu, biće objavljeni novi rukopisi koje žiriji budu
odabrali. U izdavačkom planu je i knjiga renomirane hrvatske književnice Božice
Jelušić: „Refleksije i zapisi”. Nenad Stanojević priređuje knjigu pesama i
priča prote Milutina Trbića „Melanholična liturgija”, koji je rođen u Karlovu,
današnjem Novom Miloševu, i bio aktivni književni stvaralac 19. veka. Može se
očekivati i knjiga Simon Grabovca „Magična petlja II“, kao i dve nove
istoriografske studije Milana Micića „Aleksandrovački letopis : Knj. 2 “, „Kolonistička
naselja: Banat, Bačka: knj. 2”. BKC biće izdavač i zbornika „Srpska književna
stilistika sa poetikom 1950–2020.“
-
Zašto je BKC drugačiji (šta ga čini drugačijim)
Banatski kulturni centar je ne samo
drugačiji, već je jedinstvena pojava na srpskoj kulturnoj i izdavačkoj sceni
kao porodično-privatni, lokalno-globalni, tradicionalno-moderni umreženi embrion
kulture koji teži da svoje delovanje materijalizuje i uknjiži ostavljajući tako
trajne tragove za vremena buduća.
Fotke:
zaposleni, firma, prostor, naslovnice knjiga...
Prostor: do deset kartica
