A hoću da kažem da nebo je belo i vedro, da pod snegom priroda unižena od obesti naše isklijava tugu i poji tropar opomene u liturgiji večosti. A ja samotni podviznik u ovoj noći spremam turpiju razuma, za pojačani senzibilitet, tupim ga, i zatvaram,zaključavam ogromnim ključem volje vrata percepcije. Ponekad je teško sa sobom, a sa sobom se ipak mora.
