Nikad se mi banaćani nismo preterano orimali za državnu službu i državni poso.Ni decu nismo učili da se otimadu za tako što.Bilo nam je sramota da idemo u službu i decu tamo da šaljemo.Čak nije važno ni koja je to država u pitanju za nas su sve one bile jednake. Samo su gledale kako da ti uzmu a retko kad su šta davale.Mi smo naučili da radimo i da imamo, da odranimo i stvorimo i da imamo naše da se ne jagmimo za tuđim.Nismo voleli nikog da nam stoji nad glavom i da nam tutoriše a kad si državni plaćenik onda si sluga, a mi nikad nismo teli nikog da služimo pa ni državu osim kad nas je nekim dekretom prisiljavala na to.E onda kad je bio što se kaže nož pod grlo morali smo u ratove i da plaćamo poreze namete i globe, ali uglavnom iz nužde, kažem iz krajnje nužde...
