Često naši talenti, kojima nas je Gospod na samom rođenju darivao, kad ih kroz godine življenja negujemo, određuju i kao ličnosti i oni nam sami prokrče put kroz vlastitu realizaciju za naše mesto među ljudima.
Svakodnevica ume da učini da ih zaboravimo i da pod uticajem depresivnog okruženja padnemo i sami u bunare naših nedorečenosti i zavapimo kako je sve besmisleno i kako i sami nemamo dovoljno svesti o tome ko smo mi i šta je to što nas određuje u ovom svetu.
A da samo pogledamo u ono što ostaje iza nas, da sagledamo koliko smo se realizovali u primljenim Gospodnjim darovima, videli bismo da je sve to naše svesno i nesvesno biće prevedeno u ravan vidljivog, zabeleženog i pamtljivog tek da nam uvek bude tu pred očima kad zavapimo u trenucima malodušja i sumnji ko smo u stvari mi sami.
I kad sve te segmente naše mnoglike prirode koje smo uspeli delom zaokružiti saberemo na jedno mesto, ako smo istinski bili delatni ljudi, videćemo da je vredelo živeti.
