Kad krenem u potragu za lepotom, za čistotom i dobrotom, usput se jave likovi što bi da mi probude savest kako ja treba da vodim malo brigu i o opštim stvarima. Opštost je nepromenjiva kategorija kroz vekove, govoriš mi, sestro. Bližnji su uvek tu da ti budu neurotični časovnici koji će zvoniti i kad treba i kad ne treba samo da ti izranjavanu i preosetljivu prirodu, učiš me, sestro, još više onespokoje i bolu podvrgnu. Pa sad, ako tako već mora, spustiću alate snoviđenja na zemlju, a put po užarenom ugljevlju što mi pred očima puca, bosim nogama ću pregaziti, da se iskupim za neiskupivo, sestro.
