Sa velikim kožnjim koferima u rukama na peronu stojiš sama i osvrćeš se na svakog prolaznika. Oko tebe vrvež ljudi, tutnje vozovi što ulaze i odlaze sa stanice. Podizala si se na prste, povijala u pasu, izvirivala prosto između putnika, a sve u želji da te u masi ljudi prepoznam i pokupim te i odvedem na neko lepše tiše i poetičnije mesto.Možda to baš i nisam trebao biti ja, tvoj vitez spasilac, u zelenom stojadinu iz 84 sa auspuhom što tandrče,ali avaj, draga moja "bolji odoše boljima a ja eto dopadoh tebi.
