U Banatu se rano ustajalo, u ono staro vreme, i poslovi na njivama i oko stoke su se radili, kako se govorilo, zalada. Legalo se ranije i kako privali ponoć ustajalo se i počinjali su se prvo poslovi oko namirivanja, a potom su se konji vatali u kola i odlazilo se na njivu. Neki poslovi, kao što je kupljenje deteline i sena, su se radili noću da se ono ne omlati i dok je malo vlažno da se pokupi, kako bi svaki listić, kad je u pitanju detelina, ostao na njoj, a i miris je bio sačuvan i imala je lepu boju na oko i naravno stoka ju je rado jela. Za ladovine se i žito vuklo iz krstina sa njiva i denulo se po dvorištima u kamre. Govorilo se: Zalada, da se ne omlati. Stoka, koja je boravila na pašnjaku, je puštana iz torova da pase na vetar i to zalada. A kad prigrije onda je odmarala, ovce su tada, kad se napoje, legale i počinjale da preživaju. Letnje žege su ljude u Banatu naučile da zbog obilja prašine, nedostatka vazdušnih struja, noću zalada, kad rosa padne, završavaju neke od poslova. I ja se, evo, ponekad probudim čim privali ponoć i krenem zalada da beležim svoja sećanja.
