„Bapa“ na francuskom U susret Francuskoj koja je zemlja počasni gost na 66. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, objavljen je prevod romana „Bapa“ na francuski jezik (prevela Tamara Balaž). „Bapa“ je do sada preveden i na mađarski, slovački, rumunski i makedonski. Prvo izdanje romana Bapa objavljeno je 2016. godine. Roman se našao u užem izboru za tri nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada Zlatni suncokret, Nagrada Laza Kostić Novosadskog sajma i Knjiga godine Društva književnika Vojvodine. Urednik romana Simon Grabovac priredio je knjigu Kritičari o „Bapi” u kojoj su sabrani književno-kritički tekstovi brojnih autora koji su pisali o romanu. Roman Bapa je početak banatske epopeje Radovana Vlahovića koja je do sada dobila još dva nastavka: romane 1934. i Mučenici. Nastaviće se...

 

„Vlahović je u romanu „Evo čoveka“ zapisao kredo i „Bape“: „Ako neko želi da izraste, mora prvo

da sraste sa svojim korenima, i što više ide u dubinu, sve će se više dizati u visinu“. Ovaj povratak na

stari koncept odnosa prema životu, svetu, prirodi, kosmosu, mogao bi se u post-postmodernističkom

prosedeu nazvati po meni i „ruralni neoromantizam“, ali tim terminom ne bi iscrpili fenomen

2

Vlahovićevog dela koje svoj značaj dobija naslanjanjem na postmodernističko književno nasleđe koje

još nije, najčešće, svesno sopstvene prolaznosti. Njegovo delo je izašlo iz postmodernističkog šinjela,

preraslo je taj šinjel, pocepalo ga i šije sebi nov šinjel. Jedno je sigurno. Vlahović svojim porukama

nadrasta postmodernizam. Pisac afirmiše humanizam, estetske i etičke vrednosti života koje mogu biti

negovane samo ako čovek poseduje kulturu sećanja i egzistencijalni dinamizam koji iz nje izvire, tu

snagu, izdržljivost i životnu strast. Egzistencijalni dinamizam vrednuje život, daje suvislo i koherentno

viđenje sveta, ima odgovoran i obavezujući odnos prema jeziku i rečima. On daje snagu da se ne klone

na prvim preprekama života, povezuje nas s Bogom, kosmosom, Prirodom i vremenom u kom živimo.“

(Marija Tanackov)

„Ako je Niš imao Stevana Sremca, Vranje Boru Stankovića, Banat nesumnjivo ima jedinstvenog

Radovana Vlahovića, koji je u današnje vreme, kada narodni govor Banata pod uticajem standardnog

jezika polako iščezava, uspeo da prikaže ne samo običaje, verovanja i način života u Banatu u prvoj

polovini XX veka, nego je i živopisno preneo govor i leksiku tadašnjice. Ovaj maestralni poduhvat učinio

je da Banat XXI veka bude ponosan što ima ova izvanredna dela koja svedoče o postojanju onih

iskrenih, toplih, radnih i pametnih ljudi, o kojima je naš autor govorio potpuno iskreno, bez

ulepšavanja, ali sa tolikom ljubavlju koja se oseti na bilo kojem kraju sveta.” (Jelena Đorđević)