Pošto je svet mojim rođenjem već bio ustrojen onako kako je.
Pošto mi istorijske okolnosti nisu dozvolile da ga u spoljnjem pogledu bitnije menjam da utičem
na njega i korigujem ga po svojoj volji i po svojim zamislima.
Pošto sam biološki ekonomski i jezički vezan za jedno majušno tle pod ovim nebom nije mi
preostala ni jedna druga mogućnost da iskočim iz njegovih okvira do ove da se identifikujem sa jednim
osećanjem radosti koje sam svojom voljom projektovao iza beskonačnosti i svojom voljom sam
hrišćanskog boga kao najmoćnijeg postavio na kapiji, na kraju beskonačnosti da mi četovođa stražara
koji su sastavljeni od svih ostalih zemaljskih bogova bude.
Kao prvo da uskratim sebi pravo na život. I kako nakon dva zaista slučajno neuspela
samoubistva sad više nemam hrabrosti da to učinim i kako sebe ni u jednom trenutku nisam mogao
videti kao bezčulni šrafić države ma koje na ovoj planeti bio sam prinuđen da se identifikovan sa
astralnom radošću vinem iza beskonačnog i ne podčinivši svojoj volji moju rođenu planetu zemlju.
Za to imam naravno razloge sasvim osobne prirode no o tom nekom drugom prilikom.
A sad pređimo na prvo učenje O IZVORIMA RADOSTI –
Prvi i najuzvišeniji izvor radosti sebi samom uvek si ti sam bez obzira na sve ostale sklonosti.
Drugo, da bi je otkrio moraš je tražiti, da bi je tražio moraš verovati da ona postoji, kad to znaš
moraš znati kako da je podeliš, kako da je izdvojiš i kažeš sebi Izdvojio sam je, a da bi je osetio još
bezbroj puta moraš taj izdvojeni osećaj memorisati i to onda upamti: što češće vraćaš taj osobeni
doživljaj sećanjem pred oči tvoje svesti tim se više taj osnovni doživljaj magnetiše energijom, a što se
više magnetiše tim biva jači, a što biva jači tim se više na njega lepe manji i istiniji osećaji i predaju mu
svoju energiju i taj osnovni doživljaj biva još jači i vi ne samo da osećate telesnu živost, već se ona
prenese i na vaš haotični duh. U ovom trenutku se zaustavljam da predstavim to stanje silne živosti tela
i duha. Pogledaćemo tog čoveka spolja. On je živahan, veseo, po zategnutim crtama lica vidimo da je
veseo, ruke su mu nezgrapne, a oči razigrane i na čas vam se učini da nešto pevuši, da nešto kao sebi
mrmlja u bradu da se neka nečujna fonaciona linija izvlači kao beličasti pramen magle iz njegovih usta
i još je ta magla nevidljiva. Da vidimo šta se za to vreme dešava sa njegovom radošću. Ona, pošto je
postala najmagnetičnije osećanje, prima na sebe druge, manje osećaje i kako se broj manjih osećaja
povećava, tako se i radost sve više širi i sve više jača, a što postaje jača, sva ostala slabija osećanja joj
se pripajaju, a ona sve više raste i jača sve dok ne zagospodari, sve dok ne ujedini energiju svih ostalih
osećaja u sebe samu u tom trenutku kad joj se svi osećaji pripoje iz usta čoveka se pojavi ta nevidljiva
fonaciona linija, ta neka kao spremnost da nešto kaže, a kad kaže to je već znak da je radost učinila da
se javi duhovna kretnja, da se iz haotičnosti naše duše izdvoji misao koju izgovaramo, ili koju dalje
misaonim putem razvijamo i koju u krajnjem slučaju jezički beležimo, zaoravo materijalizujemo na
papiru ili u nekom drugom delanju. Ta koncentracija radosti postoji u svakom poslu i u čišćenju svinjca
i u rukovođenju državom. To je mehanizam koji gotovo da svi ljudi upražnjavaju i moram da primetim
da taj mehanizam održava ljude u životu, premda oni toga i nisu bili svesni.
Mađutim, postoje ljudi kod kojih je to stanje koncentracije radosti češće i jače i mi to onda
nazivamo talentom. A kad ti talentovani ljudi komunicirajući sa istorijom ljudskog duha shvate svu
svoju ljudsku ograničenost i nemoć, tad im se počne javljati ono što nazivam žudnjom za radošću i što
više postaju svesni svoje nemoći i bede, žudnja za radošću u njima sve više raste sve do onog časa dok
duh pojedinca ne prsne i rasčini se zajedno sa svim zvezdama i kontinentima, a radost kao energija
odleti iza beskonačnosti, zapravo ona iskoči iz ove beskonačnosti. I tako dok se duh tog izuzetnog
pojedinca potuca od galaksije do galaksije, od planete do planete, od kontinenta do kontinenta, od
države do države, od grada do grada, od sela do sela, od čoveka do čoveka. Za to vreme radost je
zbrinuta za navek u svom carstvu radosti kojoj je bog stražar i koja takođe kao i radost što u pojedincu
integriše sve ostale osećaje i sve više jača i postaje sve jače magnetno polje, isto tako i astralna radost
postaje sve jače i jače magnetno polje i sve više svojom snagom privlači one individualne radosti, sve
više se pojačavaju koncentracije radosti i otuda sve više žudnje za radošću, otuda sve više umetnika
(sva radost čovečanstva), otuda sve više žudnje, sve dok se jednom radost ne vrati u svoje carstvo
radosti i duh čovečanstva ne prsne i rasčini se zajedno sa svim kontinentima i zvezdama. A planete
ostanu puste i pune materije.
