NOVI ZENIT
Reč zenit znači: Najviša tačka na nebu, ona koja stoji vertikalno nad temenom posmatrača.
Novi Zenit je najviša umetnička tačka, vrhunac umetničkog mišljenja čoveka sa konca
dvadesetog veka.
Novi Zenit po hiljaditi put ponavlja da ne postoji ni jedno umetničko niti ljudsko stvaranje koje
bar u jednoj svojoj trunki nije proizvod žudnje za radošću.
Novi Zenit smatra da je preduslov dobrom umetničkom stvaranju spajanje knjiškog i
individualnog znanja, ali takođe misli da je sam čin življenja i trajanja u ovom
preapokaliptičnom vremenu jedan od najuzvišenijih činova koji su dati čoveku.
Novi Zenit uči da su svi pesnici od Homera do Emila Radnovića tražili svojim stvaranjem
radost koja je ujedno i sinonim za Novi Zenit.
Svi umetnički pravci i sve umetničke poetike koje su poznate u istoriji ljudskog duha bili su
samo putevi i traganja za jednom te istom radošću koja je ujedno i Novi Zenit.
U Novi Zenit se savršeno uklapaju i one poetike koje do sada nisu izmišljene.
Novi Zenit nerešive probleme ne rešava, već ih poetizuje i osmišljava.
I pre hiljadu godina i nakon hiljadu godina od ovog trena Novi Zenit e postojao i postojaće kao
tačka (VANUM) u koju su se koncentrisale sve individualne žudnje za radošću.
Danas počinjemo sa poetizacijom ovog mesta ovog Novozenitističkog temelja. A sutra sa
poetizacijom čitave zemlje, planete i kosmosa.
Svet u kome živimo ima samo jedan rezervni položaj,a to je Novi Zenit. Svi ostali putevi vode
u kolektivno samoubistvo.
Novi Zenit zagovara apsolutnu humanizaciju planete.
Novi Zenit je nastao iz žudnje za apsolutnom radošću, a radost je BARBAROGENIJE kojim
treba balkanizirati planetu.
Novi Zenit uči: POŠTUJ MUDROST I SLOBODU SVOJU, NEŠTO SVETO POSTOJATI
MORA.
Novozenitistički umetnički koncept primenjiv je u svim zemljama, u svim društveno –
političkim sistemima.
Novi Zenit je pokret za sve ljude, za čitavu planetu, za sve stvaralačke duhove, za sve one što
stvaraju kulturna i umetnička dela, za sve one koji osećaju potrebu da se njihova individualna
radost spoji i stopi sa onom kosmičkom i astralnom radošću koja je centralni puls Novog Zenita.
Pojedinac koji ga je spoznao, kolektiv koji ga je spoznao i svešću raljučio postaje uzvišen,
moćan i bez potreba da vlada sveljudsko stvorenje.
Novi Zenit Nadčoveka, Pod čoveka i Načoveka zamenjuje SVEČOVEKOM, BEZVREMENIM
RADOSNIKOM što u svojoj internoj poetskoj mitološkoj hijerarhiji BOGA za PORTIRA
uzima.
Radost ne poznaje jezike i granice, radost poznaje samo ljude, SVELJUDE.
Novi Zenit je smisao gonjen samim sobom.
Novi Zenit uči ovako: Čovek je prvo naučio radovati se i tek kada mu je radost bila uskraćena,
on je u potrazi za njom naučio misliti.
Evolucija kakvom nas uči arvin zaista se desila i u svemu je stari Darvin u pravu, osim što je
zaboravio da je čovek naučio misliti iz žudnje za radošću. On, čovek je iz žudnje da iznova
doživi onaj prvotni osećaj radosti koji ga je toliko činio srećnim i bezbrižnim izmislio i delao
svakakva čuda.
- Tako je nastao moral.
- Tako je nastala nauka.
- Tako je nastala umetnost.
- Tako je nastala filozofija.
Tako je nastala uopšte uzev sva kultura.
Radost za kojom žudi Novi Zenit svojim stvaranjem ne podleže ni jednoj hijerarhiji, jer ne
poseduje potrebu za primenjivanjem moći kako bi se drugi podčini svojoj volji, kao osnovnu
ideju kod svih učenja koja za osnov imaju određenu ideologiju.
Radost je sveljudski osećaj, a Novi Zenit je SVELJUDSKI umetnički pokret.
Postoji jedna civilizacija koja ne zna kud će sa sobom.
Postoji jedna umetnost koja je već ostarila, koja je postala krezuba i ima ubrzan metabolizam.
Postoji jedno društvo koje se grčevito bori da opstane i ostane u životu.
Jedna civilizacija koja grčevito traži izlaz zaboravljajući pri tome svoj najvitalniji nagon, a on
se zove VOLJA ZA RADOST, ili VOLJA ZA NOVI ZENIT.
Volja za Novi Zenit je svest da još nije sve gotovo.
Svest da je život besmrtan i glup i da je pojedinac i pre smrti već unapred mrtav i pogubljen
svojom biološkom neminovnošću.
Radost je univerzalna, jedinstvena i ne promnjiva.
Da nas je istorija u svojoj povodljivosti i slabosti prema žudnji za moći pojedinaca za moći, a
isti su je savijali kao bić morskovac i upražnjavali je kao služavku za svoje surove i izopačene
frustracije.
I svet najednom kako živi mrtvac sedi nad samim sobom i zabavlja se nečim za njegov život
sasvim beznačajnim kako bi odvratio od sebe misao o vlastitoj nekorisnosti i besmislu.
Novi Zenit uči:
- da postoji radost vazduha
- da postoji radost zemlje
- da postoji radost vatre
- da postoji radost vode
Sveopšta kretanja haotična elementa uči da je radost kao energija sveprisutna.
Radost je sveprisutna u svim segmentima ljudskog življenja i delanja samo je treba prepoznati i
od drugih osećaja izdvojiti.
Novi Zenit veruje da će se roditi jedna nova ideologija i da će ista imati na licu blaženstvo
radosti.
Novi Zenit se pita zašto sve oblike ljudskog delanja i stvaranja ne bismo proglasili umetnošću i
dali im jedan stvarni stvarni poetski osnov.
Novi Zenit želi da pokaže da je svako delanje koje ima za cilj, svako stvaralačko delanje, ako je
nastalo iz žudnje za radošću je umetničko delo. To nikako ne bi smeo da bude kraj umetnosti,
već naprotiv njena demokratizacija i široka društvena afirmacija.
Ponekad čovek i pred streljačkim vodom zapeva. To nikako nije pesma tuge, već naprotiv
žudnja za radošću kao sveopštom harmonijom bića pred smrt.
Novi Zenit znači kraj jedne elitističke kulture i umetnosti. Novi Zenit na velika vrata uvodi
ponovo narod „stešnjem kriznom i predapokaliptičnom društveno – političkom situacijom“ koji
ima neizmernu potrebu da se raduje stvaranjem novih kulturnih i umetničkih vrednosti.
Moderni čovek je prevaren i obmanut, na svakom koraku i u svakom pogledu. I uprkos svemu
treba živeti, a živi se da bi se stvaralo, a stvara se da bi se radovalo.
Novi Zenit nije činovnik ni jedne ideologije, politike ili pak države. Novi Zenit jedino služi
svom i svim ostalim narodima koji su skup individualnih žudnji za radosti.
Hej vi! Baš vi što stvarate na margini i periferiji zvanične kulture, zaustavite se Novi Zenit je
vaš pokret i vaša sudbina. Slobodno se okrenite i pljunite na one ideološke kulturne poslužitelje
što u krdu svojih kulturnih manufaktura i institucija naglabaju o večnosti što ne postoji.
