Muzikanti se krevelje u sparnoj večeri, glasni su i bučni, žile im po vratu napete kao nabrekli lukovi. Prosipaju bljutavu što zaglupljuje sintetičku i patetičnu muziku na široke narodne mase. One im se pokoravaju, vole ih, šalju im poljupce i iskazuju ljubav glasnim natpevavanjem. I Brojgel je crtao takva veselja, govoriš mi, sestro. I on se sa njima obračunavao čitave vekove. Besmtrnost njegovih slika govorila je besmrtnosti potrebe tvoje da obračunaš se sa tim svetom što seje prostakluk po narodu. Da kad već ne smeš da mu pljuneš u lice, da se bar skloniš u samoću i zaboraviš se u samozaboravu beskonačnog virtuelnog teksta.
