Novembra jednog kasnog,
da se uvlači u daleke gradove,
rešio pesnik banatske ravnice
rečima svojim da ih zagreje.
Ispočetka je nekako ličilo
na pravu malu avanturu.
Puno kilometara i granica,
puno nepoznanica i nedoumica,
čekalo ga je na dugom putu.
Jedna torba i mali kompjuter,
dve posebne košulje za nastup.
U prtljažniku starog auta
paketi knjiga, obavezni šal,
i zaštitni znak – plavi kaput.
Ne mogu reći da je postojao
čvrst plan. Al kako to biva
kad si častan i dobronameran,
kad kreneš sa blagoslovom božjim,
otvaraju ti se sva vrata širom.
Čula se reč prava, banatska,
do mnogih je srca pronašla put.
Panonsko more slilo se u Jadran,
samo od reči i njene lepote
pesnik je stvorio novi okean.
Dobrodošlicu su mu poželeli
moćni August, prvi rimski car.
Konjanik strogi, Jelačić Ban.
Lepi Maribor, barokni Varaždin,
Murska Sobota i dobri stari Tin.
Neka ti je uvek srce puno pesniče, brate.
Hvala za sve reči lepe, tople, mudre.
Nek' te, pre svega, dobro služi zdravlje.
Nek' Bog čuva tebe i tvoje najmilije,
Neka se pesma tvoja još dugo, dugo čuje.
