Kad mi je prijatelj rekao da pravi memorijalnu vožnju biciklima kroz selo u spomen na Cvetiku Bukura, setio sam se da su Cvetiku pre oko četrdeset godina prijatelji zvali Kljani. Kako je nastalo to ime ne znam, ali pred omladinskim domom u letnjem periodu kao klinac, voleo sam da budem u njihovom društvu. Bio je to početak sedamdesetih godina kad se duboko verovalo da živimo u jednoj od najlepših i najbolje organizovanih zemalja na svetu i da našim uspesima nema kraja. Svi smo bili nekako jednaki u ograničenosti para, a želje su bile da se ima više od onog što se ustvari ima, a da se desi ono što se i drugima koje smo gledali u bioskopu i na televiziji desi. Piva je kružilo po društvu, cigarete su se pušile na bezec, a pozitivne energije je bilo na pretek. U parku se kraj zvučnika odakle je dolazila muzika sedelo do kasno u noć. Sedamdesete je u našem selu obeležio veliki odlazak mladih ljudi na privremeni rad u inostranstvo, a ponajčešće u Austriju u Beč. Jedne večeri, sedeći sa društvom koje je žicalo po parku za još jedno pivo onako nadomećac, Cvetika je ljut na to što niko nema para u društvu i na sebe samog što nema, a i na one od kojih se tražio po koji dinar za pivo, dao sledeću izjavu: Otićiću u Beč da radim da zaradim para za cisternu piva, da častim moje drugove, a i one koji to nisu da vide da Cvetika ume da bude džek. I tako je i bilo. Kad je došla jesen, on je otišao na privremeni rad. Iza njega je ostala anegdota među drugovima njegovim: Kad se Kljani vrati doteraće cisternu piva. I zaista, iduće godine za Uskrs, Cvetika je stigao u selo, a nekako se pogodilo da i Uskrs i Prvi maj padaju u isto vreme. Park je bio prepun mladih ljudi, sa stadiona se čula galama pošto je utakmica bila u toku, a sa zvučnika je dopirala neka romantična muzika. Na klupama pored spomenika, video sam neku gužvu, a kad sam prišao, video sam nekoliko gajbi piva i jednog od cvetikinih drugara kako svima onima koji su želeli pivo otvara i daje flašu. Kad sam upitao šta se to dešava, rekli su mi: Cvetika Bukur ispunio obećanje, ali nije kupuo cisternu pošto pivara nije imala cisternu, već je kupio kamion piva za svoje prijatelje kako je i obećao kad je odlazio u Austriju.
