Драги мој Витмене

 

Умрежавамо ћутање
драги мој Витмене
Много је ухваћених
са прстима у пекмезу
Ти гледаш кроз рендло
у далеку будућност
Видиш ме
стојим на снегу
милујем речене рибе
Праћакају се
гојне и длакаве
прија им пажња
Смисао зиме и јесте
у топлини
коју нам пружа осећај
да увек можемо
ћутати.