Među znamenitim žiteljima Karlova (danas Novo Miloševo) opšte je poznato ime Teodora Pavlovića, jednog od najznačajnijih Srba u Habzburškoj carevini, prvog sekretara Matice srpske i urednika „Letopisa Matice srpske“ našeg najstarijeg časopisa, koji ove godine obeležava jubilej (200 godina), od izlaska prvog broja. Na drugoj strani za mnoge manje poznato ime, sveštenika Milutina Trbića, koji po svom književnom opusu zaslužuje da se čitaoci „Novobečejskih dana“ upoznaju sa njegovim životnim aktivnostima.
Biografija
Milutin Trbić rođen je 1. novembra 1862. godine u Karlovu, u svešteničkoj porodici oca Živojina i majke Julijane. Posle osnovne škole, koju je završio u mestu rođenja, upisuje Srpsku pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadu. Prelistavajući upisnice ove škole pronalazim, na rednom broju 20, da je školske 1877/78 godine pohađao IV razred i da mu je razredni starešina bio dr Milan Savić, nastavnik mađarskog i nemačkog jezika. Pored toga u upisnici je evidentirano da je Srbin pravoslavne vere, da je sin majke Julijane udovice iz Karlova i da plaća školarinu.
Da je gimnazijalac iz Karlova imao izuzetno melodičan glas pronalazim u „Javoru“ broj 4 (27. januar 1878), gde piše da je u Besedi sa igrankom na Sv. Savu, u korist siromašnih učenika, koja je održana u dvorani kuće Lazara Dunđerskog u Novom Sadu, učestvovao duet (ili kao je navedeno dvopev) Milutin Trbić i Miloš Adamović.
Dve godine kasnije u novosadskoj „Zastavi“, broj 180 (1. januar 1880), u programu Besede na Sv. Savu (14/26. januara 1880), na rednom broju 8 navodi se da solo kvarteta gimnazijalaca (Đorđe Milutinović, Milutin Trbić, Aleksandar Pleštić i Vojislav Dožudić), peva pesmu „Moja zvezda“, dirigenta i kompozitora Alojza Milčinskog (1847-1903), kapelnika Srpskog narodnog pozorišta.
Milutin Trbić, najverovatnije iz materijalnih razloga, nije stigao da školovanje okonča u Srpskoj pravoslavnoj gimnaziji, u upisnici, šk. 1880/81 godine, na rednom broju 13, razredni starešina VII razreda, Filip Oberknežević, je u rubrici Primedbe, zapisao: „Učenik istupio iz ovog zavoda, odmah na početku školske godine.“
Nisam pronašao podatak gde je i da li je Trbić položio ispit zrelosti, ali je u knjizi dr Nikole Gavrilovića „Karlovačka bogoslovija 1794-1920“ (Sremski Karlovci, 1984) u Spisku klirika, na rednom broju 816, evidentirano, da je Milutin Trbić završio Bogosloviju, školske 1885/86 godine.
Duhovni život
Prvu službu Trbić je dobio u Perlezu (1886), ali je već 1887. prešao u Vršac, kao protopresvetarski kapelan (pripravnik koji se priprema za samostalno vođenje crkve), gde je bio veoma aktivan. Tako je na svešteničkom vršačkom zboru (29. maja 1892), Trbić izabaran za perovođu (zapisničara) i predložen za zamenika zastupnika za predstojeću Veliku svešteničku skupštinu Mitropolije karlovačke („Srpski sion“, broj 24, od 14. juna 1892. godine, strana 391).
Prema pisanju „Srpskog siona“ (broj 53/1892), krajem 1892. godine na izboru sveštenika u Vršcu, ni jedan kandidat, pa ni Milutin Trbić, koji je dobio 26 glasova, nije izabran pošto nisu obezbedili dve trećine glasova Crkvenog odbora. Imenovanje sveštenika prepušteno je Temišvarskoj konzistoriji, koja je početkom 1893. godine imenovala Milutina Trbića za sveštenika u Vršcu. Već te godine Trbić učestvuje na Prvoj svešteničkoj skupštini celokupnog sveštenstva Mitropolije karlovačke u Novom Sadu koja je održana u velikoj dvorani gostionice „Kod carice Jelisavete“, 4. novembra 1893. godine, („Srpski sion“, broj 47, od 21. novembra 1893. godine, strana 751.)
Književni opus
Prema bibliografiji Milutin Trbić je pisanjem počeo da se bavi (1883), kao učenik druge godine Bogoslovije, kada je prvu pesmu „Siroče“, objavio u „Javora“ (broj 37, 16. oktobra 1883), a potom i „Anđeoski plač“ (broj 42, 16. oktobra 1883). Pored pisanja pesama Trbić se bavio i prevođenjem, u „Javoru“ (broj 25/1884) biće štampana pesma „Čežnja“, nemačkog pesnika Fridriha Šilera (1759-1805) u prevodu Milutina Trbića, a u broju 38 (16. septembra 1884) pesma „Poljubac“ austrijskog pesnika i dramaturga, Fridriha Halma (1806-1871). Te 1884. u „Javoru“ će biti štampano još 5 njegovih pesama. Posle završene Bogoslovije na književnom planu bio je veoma aktivan od 1887. do 1889. godine, posebno u „Javora“, gde je objavio najviše svojih radova. U časopisu „Stražilovo“ su mu (1885) objavljene pesme „Kada vaj“, „Poslednji darak“ i „Nada“, a u „Srpskom zabavniku“, koji je u Zagrebu uređivao Dušan Rogić (1885) štampane su mu pesme „Potok suza“, „Krst na steni“ prevod pesme „Dunavska vila“ (po Hafneru) i slika iu Potisja „Dva mladoženje“ (pripovetka). U Narodnom srpskom kalendaru „Srbobran“ za 1897. godinu (Srpska štamparija u Zagrebu), koji je uredio Ignjat I. Dimić objavljena mu je slika iz života „Srpski sanak“ (str 102-104). Svoje radove Trbić je objavljivao i u „Bosanskoj vili“, „Ženskom svetu“ i „Srpskom sionu“.
Njegova književna aktivnost posebno je bila zapažena, u periodu od 1885-1889. godine, da bi se potom sporadično pojavljivao sa po kojom pesmom, zaključno sa 1892. godinom, kada je u „Javoru“ (broj 42, 18. oktobar 1892) objavio svoju pesmu „Pesnik“. Milutinovu pesmu „Cvetna svadba“, koja je objavljena u „Javoru“ (10/1885), Dejan Tomić je uvrstio u almanah „Gajde i vesela Srbadija“, („Tiski cvet“, 2014).
Milutin Trbić se posle izbora za sveštenika (1893), nije oglašavao u srpskoj štampi, sve do 1909. godine, kada je objavio knjižicu „O ljubavi prema roditeljima“, koja je na 16 strana, malog formata, izašla u izdanju Štamparije Milana Petka-Pavlovića u Vršcu. Dve godine kasnije (13. avgusta 1913) Milutin Trbić je preminuo u Vršcu.
„Priče i pesme“
Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa nastavio je da oživljava sećanja na zaboravljene lokalne pisce, pa je tako 2023. godine, u ediciji „Baština“, koju uređuje književnik Radovan Vlahović, objavio „Priče i pesme“ Milutina Trbića, u tiražu od 300 primeraka, po izboru Nenada Stanojevića. U knjizi je 5 priča, „Oprosti“, „Snovi u pepelu“, „Bbaba Todin san“ i „Potrč, zeče, još jedared!“, koje su objavljene u „Javoru“ i „Dva mladoženje“, koja je objavljena u „Srpskom zabavniku“ br. 9 i 10/1885. godine. U zbirci se našlo i 34 pesme koje su objavljene u „Javoru“ od 1883. do 1892. godine. Predgovor „Pojedinačni glas u liturgiji sveta“ napisao je Nenad Stanojević.
Piše: Stevan Davidović
Izvor: „Novobečejski dani“, Mart 2024, broj 85
Edicija: Naši velikani
