NOVI ROMAN RADOVANA VLAHOVIĆA – „LJUBA“ Roman „Ljuba“ Radovana Vlahovića, kao četvrta knjiga Banatske epopeje započete romanom „Bapa“, nedavno je objavljen u izdanju Banatskog kulturnog centra. O novom romanu, Radovan Vlahović kaže: „Iznenadna smrt, na Srpsku Novu godinu, mog brata Vlaste, kao poslednjeg svedoka porodičnog stradanja, kom su lokalni komesari, kao bebi od tri meseca u kolevci, uzeli št'ikano jastuče ispod glave, me je potakla da, 75 godina nakon prinudnog otkupa, objavim roman Ljuba, koji govori o tome kako je moja porodica, zbog neizmirenja prevelike obaveze, obležena kao državni neprijatelj, proglašena krivom i kažnjena konfiskacijom celokupne imovine i zatvorom. Ovaj roman je dokument, ali i fikcija. Ovaj roman je genetski i duhovni kod koji sam posisao sa majčinim mlekom. Ovaj roman i priča o Ljubi prate me od rođenja do današnjih dana, a da ključna čvorišta, kako u njemu, tako i u životu, još uvek nisu razmršena.“

 Da sam onda umro, sad ne bi moji najrođeniji stradali. Oni bi se prikrjali i platili i ono što nemu,

dali bi komunistima danak i pokorili bi se. Ovako, ja sam im bio brana i zbog mene ćedu biti

sirotinja i obeleženi. Al’ Gospod je velik i useliće se u nji’ i oni ćedu kapital opet stvoriti, a i kad i’

na onaj svet budu pitali: „Jer si se u svome zemaljskom životu odrekô Sotone“, oni ćedu

odgovoriti: „Jesam, odrekô sam se, jer je to naš predak Ljuba učinio za nas i, kao Hrist, dao se

kao žrtva za naše spasenje.“

(odlomak iz romana)

Izvodi iz recenzija

Nalik prethodnicima koji čine objedinjeno troknjižje banatske epopeje – romanima „Bapa“,

„1934.“ i „Mučenici“ – i koji evociraju uspomene na međuratni i ratni period, pa čak i naslućuju

događaje koji će se odigrati, a koji će biti opisani u novoispisanom tomu, najnoviji roman

Radovana Vlahovića, naslovljen po glavnom junaku „Ljuba, obuhvata sam kraj posleratne

decenije, tačnije 1948. i 1949. godinu, smeštajući u središte radnje priču o porodici Ljube

Vlaovića, ali i njegovom nepravednom zatočeništvu proizašlom kao odgovor na nepristajanje da

se povinuje novoj političkoj misli tako što će odstupiti od sebe, zanemariti vrednosti za koje se

zalaže, delati na štetu najbližih i izdati Hrista.

Milana Poučki

Vlahović je romanom „Ljuba“ napravio veliki korak u srpskoj književnosti tako što je velikim i

važnim temama pristupio na nov način i otvorio nam nove perspektive viđenja. Učinio je ono što

samo veliki pripovedači umeju: humanost je postavio, negovao i izdigao na pijadestal tako da

književnost štiti od lakog skliznuća u ideološke ili političke okvire i neguje srž njenog bića štiteći

ga od zloupotrebe. Zbog toga roman „Ljuba“ nije samo priča o posledicama rata i promenama

koje je on izazvao u sociumu nekadašnjeg Banata, već je priča koja književnost vraća samoj sebi

na mestu gde se to najmanje očekivalo.

Andrea Beata Bicok

Trenutak u romanu kad stiže poziv ocu porodice da se javi u mesni odbor zbog neizvršavanja

obaveze prema državi, to je trenutak kad jedan čitav svet nestaje. Nastaje tad duga noć

jugoslovenska. Oduzeta imovina postaje opšte vlasništvo koje neće imati snagu da pokrene

ništa, nego će čitav jedan narod pripremiti da u budućnosti postane rob. Očekivati da u trci

pobedi auto sa izvađenim motorom, ravno je onom što su komunisti pokušali. Vlahovićev junak,

potomak vojnih graničara, svestan je onoga što će doći: „Kad im sve dam, onda ćedu me terati

da uđem uzadrugu da mi dirdale i neradeni budu deci brigadiri i da i’ teru na kazan. Ne može

tako… Zar sam to dočeko? Da me pod starost teru na kazan da idem da jem i još i decu moju

tamo da gledim od sramote.”

Nenad Stanojević

Vlahović kada piše o životu u Banatu i te kako proverava svoje teze i činjenice, ali u ovoj knjizi

prvi put unosi zvanični sudski dokument. I upravo tim unosom dokumenta roman se podiže na

novu razinu: književni junaci pred nama postaju stvarni ljudi, opisani prostori postaju kuće i

domovi, strahovi i težina na srcu pred očima nam se obistinjuju i shvatamo da između života i

književnosti postoji samo jedna tanka linija, jedna zapeta, koja ih razdvaja; a zapravo je sve to

lice i naličje. Nakon čitanja sudskih zapisnika Vlahovićev roman gubi na liričnosti, to je istina, ali

postaje i sam autentičan dokument vremena i svedočanstvo o tragediji jedne porodice.

Viktor Škorić

Urednik romana je Simon Grabovac. Roman je objavljen uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za

kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je preko 60 knjiga. Piše

romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački,

rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika

Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog

govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika. Osnivač je i

direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao

urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti,

nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno

pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija i nagrada. Živi i radi u Novom Miloševu.